Ispitujući osnovanost izjavljene revizije u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu broj .../... od 01.04.2015. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu ... na međugradskoj autobuskoj stanici u ... . Dana 03.02.2017. godine ovlašćeni kontrolori tuženog su izvršili proveru, kojom prilikom su zatekli tužioca kako puši cigaretu u toaletu na autobuskoj stanici u ..., tako što su videli tužioca da je ušao u prostorije WC i ušli neki minut posle njega, o čemu su sačinili izveštaj nadležnoj službi kod tuženog. Tuženi je prikupio izjave tužioca i kontrolora, izdao upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio mu zakonski rok za izjašnjenje, a nakon proteka istog doneo je rešenje broj .../... od 21.02.2017. godine kojim izriče prestanak radnog odnosa tužiocu zbog povrede radne discipline, u skladu sa odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 7. stav 1 i stav 2. tačka 8. i 14. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih Niš-ekspres AD Niš i člana 19. tačka 17. Ugovora o radu, jer je dana 03.02.2017. godine radeći u trećoj smeni zatečen od strane kontrolora kako puši cigaretu u toaletu na AS ... i time je postupio suprotno Uputstvu o načinu sprovođenja Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu od 12.04.2016. godine. Ugovorom o radu tužioca je u članu 19. tačka 17. predviđeno nepoštovanje radne discipline kao otkazni razlog. Kolektivnim ugovorom kod tuženog je u članu 7. stav 2 tačka 8. i 14. propisano da se pod nepoštovanjem radne discipline koje sprečava zaposlenog da nastavi rad u preduzeću smatra i pušenje u poslovnom prostoru poslodavca, odnosno na svim otvorenim i zatvorenim prostorima koje preduzeće koristi za obavljanje svojih delatnosti. Uputstvom o načinu sprovođenja Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu tuženi je zaposlenima zabranio pušenje u radno vreme i u vreme kada su radno angažovani, na svim otvorenim i zatvorenim prostorima koje koristi za obavljanje svojih delatnosti, između ostalih i na autobuskim stanicama.

Na utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu kao i člana 7. stav 2. tačka 8 i 14 Kolektivnog ugovora kod tuženog, odbio tužbeni zahtev nalazeći da pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito. Prvostepeni sud zaključuje da je tužilac učinio povredu radne discipline koja je odredbom člana 7. stav. 2 tačka 14 Kolektivnog ugovora kod tuženog kvalifikovana kao razlog za otkaz ugovora o radu, te da se tužilac nije pridržavao Uputstva od 12.04.2016. godine donetog na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Za olakšavajuće okolnosti na koje se tužilac poziva prvostepeni sud nalazi da stoje, ali da ne mogu uticati na drugačiji zaključak, jer je tužilac ranije bio disciplinski kažnjavan od poslodavca za istu povredu radne discipline, da je bio svestan da čini povredu radne discipline jer mu je bila poznata zabrana pušenja.

Apelacioni sud u Nišu prihvata izneto stanovište prvostepenog suda i zaključuje da je prvostepeni sud kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilno zaključio da je tužilac učinio povredu radne discipline koja je propisana kao razlog za otkaz ugovora o radu, te da je pravilno utvrdio da je rešenje o otkaz ugovora o radu zakonito.

Revident osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Smatra da je pogrešno primenjeno materijalno pravo iz razloga što težina učinjene povrede nije takva da opravdava izricanje najstrože mere otkaza ugovora o radu, te da je u konkretnom slučaju mogla biti izrečena i blaža disciplinska mera od otkaza.

Revizija tužioca nije osnovana.

Pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su na osnovu člana 179. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), u vezi člana 3. Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu („Službeni glasnik RS“, br. 30/10), u vezi sa članom 7. stav 2. tačka 8 i 14 Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, zaključili da je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos i da je neosnovan njegov zahtev kojim je tražio da sud poništi rešenje o otkazu ugovora o radu. Postupak utvrđivanja odgovornosti tužioca sproveden je u skladu sa propisanom procedurom. Utvrđeni su elementi odgovornosti tužioca koji se tiču radnje i uzročno-posledične veze sa povredom radne discipline. Ponašanje tužioca je kvalifikovano kao protivpravna povreda radne discipline, s obzirom da je on uprkos opštoj i posebnoj zabrani pušenja, zapalio cigaretu i pristupio njenom pušenju na radnom mestu. Usled nepoštovanja te zabrane stekle su se materijalno-pravne pretpostavke da se tužiocu izrekne mera otkaza ugovora o radu odnosno sankcija propisana za kršenje zabrane pušenja na radnom mestu. Kod takvog stanja stvari, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos, te da je stoga tužbeni zahtev neosnovan.

Nisu od uticaja revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepravilno utvrđeno činjenično stanje, odnosno pogrešnu ocenu dokaza u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer navedeni razlozi ne predstavljaju zakonom predviđen osnov za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. Zakona o parničnom postupku. Takođe, ukazivanje revidenta na njegovo teško materijalno stanje, stepen invaliditeta i druge životne okolnosti ne predstavljaju razloge koji su od uticaja na pravilnost pobijanih odluka.

Na osnovu izloženog, revizijski sud je odlučio kao u izreci saglasno članu 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić