Protiv drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene ustanove bila zaposlena na radnom mestu ... . Rešenjem direktora tužene .. od 28.03.2014. godine oglašena je krivom jer u periodu od 16.10.2013. godine do 25.10.2013. godine izvršila više težih povreda radne obaveze iz člana 141 stav 1 tačka 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u sticaju sa više težih povreda radne obaveze iz člana 141 stav 1 tačka 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 61. stav 1. tačka 14. i 16. Pravilnika o radu broj .. od 11.11.2011. godine, zbog čega joj je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa, a zbog toga što je: (tačka 1.) nakon 18.10.2013.godine predsedniku Školskog odbora BB koja se obratila tužilji dopisom od 18.10.2013. godine, nije dostavila traženu dokumentaciju u roku od 3 radna dana najkasnije do 23.10.2013.godine (spisak svih akata škole, spisak akta koji treba uskladiti sa novim zakonom i objašnjenje u kojim članovima je došlo do promene, predlog novog statuta sa objašnjenjem o učinjenim izmenama u odnosu na prethodni statut, pozivanje na članove koji su promenjeni, uklonjeni ili dodati, spisak akata koji nedostaju, spisak tela u školi koja treba da učestvuje u razmatranju predloga pojedinih akata pre njihovog usvajanja na sednici školskog odbora); (tačka 2.) neblagovremeno, nesavesno i nemarno postupanje po nalozima direktora povodom njegovog dopisa od 21.10.2013. godine u vezi dopisa predsednika Školskog odbora BB od 18.10.2013. godine, kao i izrade rešenja o 40-časovnoj radnoj nedelji za vannastavno osoblje u toku dana i dostavljanja direktoru na potpis do kraja radnog vremena sa pisanim obrazloženjem zašto nisu urađena, sačinjavanja izjave o razlozima nedolaska na vreme na posao 21.10.2013. godine kao i boravka u školi u subotu 19.10.2013. godine u periodu od 21 čas i 50 minuta do 23 časa, te da ubuduće prilokom napuštanja kancelarije u toku radnog vremena obavesti direktora, a ključ od sefa prilikom napuštanja škole ostavi dostupan direktoru škole; (tačka 3.) nije postupala ili je delimično postupala po nalozima direktora iz dopisa od 16.10.2013. godine, da je dostavila predugovore o zakupu slobodnog školskog (učeničkog) prostora u kojma su izgrešeni obavezni elementi predugovora (termini i mesto), da su nacrti bili zavedeni iako ih direktor nije popisala, te da nije izvršila pregled personalnih dosijea zaposlenih i dostavila pisani izveštaj o eventualnim nedostacima; (tačka 4.) da je 22.10.2013 godine, bez znanja i saglasnosti direktora tužilja neovlašćeno formirala komisiju radi izrade opštih akata škole, sačinila, potpisala i overila pečatom škole pozive koje je uputila nastavnicima tuženog; (tačka 5.) da je 25.10.2013.godine ranije napustila svoje radno mesto, a ključ od sefa ostavila pedagogu škole, iako je bio prisutan direktor škole.

Rešenjem Školskog odbora broj .. od 22.4.2014. godine odbijen je kao neosnovan prigovor tužilje na navedeno prvostepeno rešenje broj .. od 8.4.2014. godine, u kom drugostepenom postupku je učestvovala BB, kao predsednik školskog odbora. Disciplinski postupak protiv tužilje pokrenut je 4.11.2013.godine, a usmena rasprava održana je 4.12.2013.godine na kojoj su izvedeni dokazi predloženi u zaključku o pokretanju disciplinskog postupka (između ostalih i saslušanje svedoka BB, predsednika školskog odbora). Rešenjem direktora tužene br. .. od 04.11.2014. godine tužilja je privremeno udaljena sa rada do okončanja disciplinskog postupka.

Direktor tužene škole primio je 06.01.2014. godine obaveštenje Agencije za borbu protiv korupcije br.072-00-00029/2013-09 od 26.12.2013. godine da je tužilja zaposlena na radnom mestu ... tužene ustanove koja je prijavilu sumnju na korupciju u organu u kome radi i više nezakonitosti u radu direktora i školskog odbora, stekla svojstvo uzbunjivča dana 26.12.2013. godine u skladu sa odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija za borbu protiv korupcije dopisom od 28.11.2013. godine je obavestila tuženu da je protiv VV (člana školskog odbora) pokrenula postupak po službenoj dužnosti i da imenovanje VV za člana školskog odbora nije u skladu sa članom 27. stav 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u vezi sa članom 54. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, nakon čega je VV školskom odboru podnela ostavku, zavedenu kod tužene 06.12.2013 godine.

Na osnovu rešenja inspektora rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Odeljenja inspekcije rada u gradu Beogradu br.117-00-01001/2014-04 od 26.05.2014. godine odloženo je izvršenje rešenja direktora tužene ustanove kojom je tužilji izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa do donošenja pravnosnažne odluke u pokrenutom radnom sporu pred nadležnim sudom i tužilja je vraćena na rad kod tuženog. Tužena je protiv tužilje ponovo pokrenula disciplinski postupak decembra 2016. godine jer je ista izostala sa posla devet dana, a nije dostavila dokaze o opravdanosti odsustva. Tužilja je 16.1.2017.godine zakonskom zastupniku tužene uputila izjavu o prestanku radnog odnosa (sagledavajući radnu klimu od juna 2013.godine), na osnovu koje je doneto rešenje br. .. od 27.01.2017. godine o prestanku radnog odnosa tužilje zbog otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da tužilja neosnovano zahteva poništaj rešenja tužene ustanove kojom je tužilji izrečena mera prestanka radnog odnosa i rešenja školskog odbora tužene kojim je odbijen kao neosnovan prigovor tužilje izjavljen protiv prvostepenog rešenja, budući da je učinla više težih povreda radnih obaveza i dužnosti koje su joj u osporenom rešenju stavljene na teret navedene u tačkama 1, 3, 4. i povrede u tački 2. u delu nedostavljanja dokumentacije BB i tački 5. u delu koji se odnosi na sef ključa, da je disciplinski postupak sproveden u skladu sa odredbama člana 142. stav 3, 4. i 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a da status uzbunjivača koji je priznat tužilji nije uzrokovao discipliski postupak i da nije bio akt odmazde zbog učinjene prijave tužilje Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je tužilja kao uzbunjivač ukazivala na VV, koja nije bila član školskog odbora prilikom vođenja disciplinskog postupka, zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužilje preinačio pravostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev i poništo prvostepeno i drugostepeno rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužilje nalazeći da je tužilja učinila verovatnim da su prema njoj preduzete štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem, s obzirom da je u spornom periodu koji je prethodio donošenju predmetnih rešenja prijavila korupciju kod tuženog i stekla status uzbunjivača, a pri čemu je kao uzbunjivač ukazivala na lica VV člana školskog odbora i BB predsednika školskog odbora. Tuženi, na kome je teret dokazivanja tokom postupka, nije dokazao da štetna radnja tuženog nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem, imajući u vidu da je protiv izjavljenog prigovora tužilje na rešenje direktora škole od 28.3.2014.godine, odlučeno na sednici školskog odbora na kojoj je prisustvovala i BB kao predsednik Školskog odbora, pa je primenom članova 27. i 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača zaključio da su donete odluke u disciplinskom postupku nezakonite i obavezao tuženu da tužilju vrati na rad shodno članu 191. Zakona o radu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepenom presudom odlučeno o nezakonitosti osporenog prvostepenog i drugostepenog rešenja tužene o prestanku radnog odnosa. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga na kojima je zasnovana pobijana odluka, pa nalazi da je tužbeni zahtev u tom delu osnovan iz drugih razloga.

Naime, Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" broj 128. od 26. novembra 2014. godine, odnosno 4. decembra 2014. godine, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, dakle od 05.06.2015. godine, shodno članu 40. tog zakona. Kako navedeni zakon nije bio na snazi i u primeni u vreme donošenja konačne (drugostepene) odluke poslodavca od 15.4.2014. godine o prestanku radnog odnosa u okončanom disciplinskom postupku, kao da su nastupile štetne posledice, to nije bilo uslova da se sa stanovišta tog zakona ceni zakonitost osporenih odluka poslodavca.

Međutim, prema odredbi člana 56. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“, broj 97/2008, 53/2010, 66/2011-US, 67/2013-US, 112/2013, 8/2015-US i 88/2019) koji je bio u primeni u vreme pokretanja i vođenja disciplinskog postupa i donošenja osporene konačne odluke poslodavca, lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, odnosno drugo lice koje daje izjavu u postupku u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona i izriču mere u skladu sa ovim zakonom (iz člana 50. ovog zakona), ne može zbog toga da snosi štetne posledice (stav 1.). Zaposleni, između ostalih i u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji u dobroj nameri Agenciji podnese prijavu ako opravdano veruje da postoji korupcija u organu u kome radi, ne može zbog toga da trpi štetne posledice (stav 2.).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilji je stavljeno na teret da je u periodu od 16.10.-25.10.2013. godine učinila više težih povreda radnih obaveza i akta nediscipline između ostalih i povreda koja se odnosi na dostavljanje tražene dokumentacije predsedniku školskog odbora BB na način i u obimu kao u osporenoj konačnoj odluci tužene, da su na usmenoj raspravi 4.12.2013.godine izvedeni dokazi predloženi u zaključku o pokretanju disciplinskog postuka (između ostalih i saslušanje svedoka BB), a da je u odlučivanju o prigovoru tužilje na prvostepeno rešenje direktora tužene od 8.4.2014. godine u drugostepenom postupku učestvovala BB, kao predsednik školskog odbora. Osim toga, tužilja je u periodu koji je prethodio donošenju osporenih rešenja prijavila nadležnoj Agenciji za borbu protiv korupcije sumnju na korupciju u tuženoj školi i druge nezakonitosti u radu direktora i školskog odbora ukazujući na VV člana školskog odbora i BB predsednika školskog odbora i da je stekla svojstvo uzbunjivača dana 26.12.2013. godine o čemu je tužena škola obaveštena 06.01.2014. godine.

Stoga, postojanje činjenica u odnosu na tužilju koja je kao zaposlena nadležnoj agenciji prijavila sumnju na korupciju u tuženoj školi sa utvrđenim statusom uzbunjivača u skladu sa odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje su bile u primeni u vreme donošenja konačne odluke poslodavca, a zatim i prema navedenom predmetu disciplinskog postupka (način i obim povrede radnih obaveza u periodu od 16.10.-25.10.2013. godine), a s tim u vezi i učešće BB kao predsednika školskog odbora u odlučivanju u drugostepenom postupku po prigovoru tužilje, opravdano dovode u sumnju objektivnost i nepristrasnost u odlučivanju (ocene dokaza, odmeravanje i izricanje mere) i donošenju konačne odluke u disciplinskom postupku, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Tužena nije dokazala da otkaz ugovora o radu nije nastao kao posledica prouzrokovana okolnostima zbog prijave korupcije i da na to nije imalo uticaja prijavljivanje slučaja korupcije od strane tužilje.

Kako je prema odredbama članova 144. i 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13) kojim su uređene osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje na osnovu rešenja direktora, na koje zaposleni ima pravo prigovora organu upravljanja (školskom odboru), to je normama tog posebnog zakona predviđena dvostepenost u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama u koje spada i tužena osnovna škola, što podrazumeva i odluku o prestanku radnog odnosa povodom disciplinske odgovornosti zaposlenog, odnosno otkaza ugovora o radu. Drugostepena odluka školskog odbora doneta povodom prigovora zaposlenog po pravilima drugostepenog disciplinskog postupka je konačna odluka koja proizvodi dejstvo u pogledu radnopravnog statusa zaposlenog i konzumira i odluku direktora ustanove po pravilima prvostepenog disciplinskog postupka, zbog čega se sproveden dosciplinski postupak smatra jedinstvenim. Sledom iznetog, u cilju zaštite povređenog prava zaposlenog konačna odluka doneta povodom prigovora protiv prvostepene odluke o disciplinskoj odgovornosti mora biti predmet tužbenog zahteva u sudskom sporu radi ocene zakonitosti, što omogućava zaposlenom delotvorno korišćenje pravnih lekova, iz kojih razloga nisu osnovani navodi revizije u tom delu.

Osim toga, neosnovano se revizijom ukazuje da dopis Agencije za borbu protiv korupcije nije dostavljen školskom odboru i da tužena nije bila dužna da isto dostavi istom organu, a obzirom na to da je prema članovima 53. stav 2. i 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja organ upravljanja škole je školski odbor, a direktor škole zastupa i rukovodi radom te ustanove, zbog čega se dostavljanje pismena direktoru smatra da su dostavljena toj ustanovi kao pravnom licu, što podrazumeva i njegove organe upravljanja.

Iz iznetih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda suprotno navodima revizije, pravilno je stanovište drugostepenog suda da su nezakonita osporena rešenja tužene ustanove kojim je tužilji izrečena disciplinska mera prestanaka radnog odnosa, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1 ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Međutim, revizijom se osnovano ukazuje da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava u pogledu odluke o vraćanju tužilje na rad zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Rešenjem inspektora rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Odeljenja inspekcije rada u gradu Beogradu od 26.05.2014. godine odloženo je izvršenje rešenje tužene kojim je tužilji izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa do donošenja pravnosnažne odluke u predmetnom radnom sporu i tužilja je vraćena na rad kod tužene. Na taj način uspostavljena je radno-funkcionalna veza čime je tužilja preuzela prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada kod tužene. Na osnovu izjave tužilje od 16.1.2017. godine o prestanku radnog odnosa, doneto je rešenje br. .. od 27.01.2017. godine o prestanku radnog odnosa tužilje zbog otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog. Pri tom, izostalo je utvrđenje i da li je izjava tužilje o prestanku radnog odnosa posledica prouzrokovana okolnostima zbog prijave korupcije nadležnoj agenciji, a koje su nastavljene i trajale i nakon vraćanja tužilje na rad na osnovu pravnosnažnog upravnog akta nadležnog inspekcijskog organa, te da li je tražena ocena zakonitosti odluke poslodavca od 27.01.2017. godine.

Zato će u ponovnom postupku drugostepeni sud otkloniti nedostatke na koje je ukazano i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić