Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2342/22 od 02.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu uvećane zarade po osnovu noćnog rada, sa pripadajućom zateznom kamatom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i naknada štete zbog manje isplaćenih troškova prevoza radi dolaska na rad i odlaska sa rada, povraćaj stečenog bez osnova neosnovanom naplatom troškova obrazovanja stručnog osposobljavanja i usavršavanja, te naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u 2018. godini, a nižestepeni sudovi su odlučili usvajanjem tužbenog zahteva tužioca u celosti. Odluka u ovakvoj parnici je uslovljena rezultatom raspravljanja i činjeničnim stanjem utvrđenim postupku i zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pored toga, revident uz reviziju nije priložio drugačije odluke Vrhovnog suda ili Vrhovnog kasacionog suda donete u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, iz kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate tužilac je podneo 12.12.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 35.484,80 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković