.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1069/2023
25.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kozomora, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod i kanalizacija„ Zrenjanin, čiji je punomoćnik Đorđe Matić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3979/22 od 06.10.2022. godine, u sednici održanoj 25.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3979/22 od 06.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3979/22 od 06.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P1 5/18 od 15.07.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac u periodu od 26.06.2018. godine do 01.07.2020. godine pretrpeo zlostavljanje na radu aktivnim postupanjem odgovornog zaposlenog tuženog v.d. direktora BB zakonskog zastupnika, koje postupanje je imalo za cilj povredu ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta tužioca, ničim opravdanim premeštanjem tužioca na druge poslove, nedavanjem radnih zadataka koje nije opravdano potrebama procesa rada, neopravdanim oduzimanjem sredstava rada, nedavanjem tužiocu elementarnih uslova za rad u pogledu radne stolice, mobilnog telefona, monitora od računara, davanjem ponižavajućih radnih zadataka koji su ispod nivoa znanja i kvalifikacije i izazivanje straha za njegovo dalje radno i profesionalno angažovanje i navođenje da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos sa tuženim, sporazumom ili otkazom ugovora o radu. Stavom drugim izreke, zabranjeno je tuženom vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje iz stava prvog presude kao i daljeg vršenja zlostavljanja iz prethodnog stava izreke presude odnosno ponavljanja takvog zlostavljanja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati nematerijalnu štetu od 220.000,00 dinara od čega po osnovu povreda ugleda, časti i slobode i prava ličnosti 120.000,00 dinara i po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac u periodu od 26.06.2018. godine do 01.07.2020. godine pretrpeo zlostavljanje na radu aktivnim postupanjem odgovornog zaposlenog tuženog v.d. direktora BB, zakonskog zastupnika, davanjem teških zadataka ili onih koji su iznad nivoa znanja i kvalifikacija određivanja neprimerenih rokova za izvršenje radnih zadataka, česte promene radnih zadataka ili neopravdana prekidanja u radu koja nisu uslovljena procesom rada, neopravdano prekomerno nadziranje rada tužioca koje nije opravdano potrebama procesa rada izazivanje straha kod tužioca za to da njegova supruga neće moći da dobije posao u Zrenjaninu i da se zabrani tuženom ponašanje koje predstavlja zlostavljanje iz stava ovog presude kao i dalje vršenje zlostavljanja iz stava ovog presude odnosno ponavljanje takvog zlostaljanja. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo objavljivanje čitave presude donete povodom ove tužbe u skladu sa članom 30. stav 1. tačka 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja u regionalnom listu „Zrenjanin“ iz Zrenjanina. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka 362.035,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3979/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena i preinačena prvostepena presuda u odbijajućem delu radi objavljivanja presude donete povodom tužbe tužioca, pa je određeno objavljivanje presude donete povodom ove tužbe u skladu sa članom 30. tačka 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu u regionalnom listu „Zrenjanin“ iz Zrenjanina. Stavom drugim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu za naknadu nematerijalne štete tako što je odbijen zahtev tužioca za pretrpljenu duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko 50.000,00 dinara sa traženom kamatom. Stavom trećim izreke, u preostalom delu žalba tužioca i tuženog je odbijena i navedena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zlostavljanja na radu tužioca, uz zahtev za sprečavanje daljeg zlostavljanja i isplatu naknade nematerijalne štete, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je ocenio da iz navoda revizije tuženog ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, već da se osporava utvrđeno činjenično stanje. U konkretnom slučaju, odluka o traženoj zaštiti je uslovljena rezultatom raspravljanja i činjeničnim stanjem utvrđenim u tom postupku i zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, ... 10/23), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. ZPP.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 170.000,00 dinara
U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, pa kako pobijana vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
