U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...-..., čiji je punomoćnik Milena Stevanović Ćeran, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ AD - ..., čiji je punomoćnik Vojislav Jovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3674/16 od 19.10.2017. godine, u sednici održanoj 29.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3674/16 od 19.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2043/15 od 24.06.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 05.05.2015. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... . Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 123.000,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3674/16 od 19.10.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2043/15 od 24.06.2016. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud prilikom odlučivanja ocenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je spornim rešenjem tuženog od 05.05.2015. godine otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima na osnovu člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu. Tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima fizičko-tehničke zaštite, a u rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno je da je tužiocu 26.02.2015. godine upućen predlog aneksa ugovora o radu na kućnu adresu, sa obaveštenjem za izmenu ugovorenih uslova rada (premeštaj na druge poslove i drugo), međutim, ta pismena nisu uručena tužiocu. Tuženi je potom tužiocu ponudio novi aneks ugovora o radu, uz obaveštenje, koji mu je dostavljen na radnom mestu 15.04.2015. godine, prema kome bi tužilac bio premešten na poslove logistička podrška obezbeđenja u ..., a bili bi promenjeni i elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zbog primene novog Kolektivnog ugovora od 29.01.2015. godine. U obaveštenju je naveden zakonski rok za izjašnjenje na ponuđeni aneks, a navedene su i posledice u slučaju neizjašnjavanja. Kako se tužilac nije izjasnio o ponuđenom aneksu ugovora o radu u zakonskom roku, tuženi je tužiocu spornim rešenjem otkazao ugovor o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 05.05.2015. godine sa zaključkom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5. ovog zakona.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, a članom 172. propisano je da uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora o radu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1), ako zaposleni potpiše aneks ugovora o radu u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2), zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3), smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je prilikom otkaza ugovora o radu u konkretnom slučaju postupao u svemu prema citiranim odredbama člana 171. i 172. u vezi sa članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Naime, zbog potrebe procesa i organizacije rada tuženi je ponudio tužiocu da zaključi aneks ugovora o radu radi premeštaja na druge poslove i dostavljeno mu je pismeno obaveštenje koje sadrži sve elemente propisane članom 172. stav 1. Zakona o radu. Tužilac je 15.04.2015. godine primio obaveštenje i aneks ugovora o radu, ali aneks ugovora o radu nije potpisao, te se na osnovu člana 172. stav 4. Zakona o radu smatra da je tužilac odbio ponudu aneksa ugovora o radu, pa je zakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu, jer je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, tuženi nije u obavezi da ga vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Revizijskim navodima se ukazuje da tuženi nije tužiocu dostavio obaveštenje i aneks ugovora o radu u smislu člana 185. Zakona o radu. Po oceni revizijskog suda, ovi revizijski navodi nisu osnovani, jer je tuženi izvršio dostavljanje pismenog obaveštenja i aneks ugovora o radu na radnom mestu tužioca, a ovakav način dostavljanja nije u suprotnosti sa članom 185. Zakona o radu. Dostavljanje navedenih akata izvršili su zaposleni tuženog VV i GG i tužilac ne osporava činjenicu da su mu ti akti uručeni, ali je u postupku pred nižestepenim sudovima i u reviziji tvrdio da je potpisao aneks ugovora o radu i vratio ga tuženom. Međutim, ovakva tvrdnja tužioca nije dokazana, jer su VV i GG, saslušani u svojstvu svedoka, tvrdili suprotno – da im tužilac nije vratio potpisani aneks ugovora o radu, a da je tužilac vratio tuženom aneks na drugi način, takođe, nema dokaza. Ostalim revizijskim navodima se ukazuje da su sudovi pogrešno utvrdili činjenično stanje, što nije relevantno, jer se zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja revizija ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić