.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1081/2023
11.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojna pošta .. Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2010/22 od 06.12.2022. godine, u sednici održanoj 11.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2010/22 od 06.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2010/22 od 06.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4043/21 od 23.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime neisplaćene zarade za vremenski period od 01.11.2014. godine do 31.05.2019. godine iznos od 4.611,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.01.2022. godine od konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu zbog docnje u isplati zarade u iznosu od 137.803,46 dinara za vremenski period od 01.11.2014. godine do 31.05.2019. godine isplati procesnu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 58.299,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.01.2022. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.060,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2010/22 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 88.334,00 dinara, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova preko navedenog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 96.060,00 dinara odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. O zahtevu tužioca za isplatu manje isplaćene plate i zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati plate, za utuženi period, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate manje isplaćene plate i kamate zbog docnje u isplati plate (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 14.05.2019. godine, a podneskom od 31.01.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu iznosa od 62.910,81 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
