Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Stanojević, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ DOO Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3778/17 od 09.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3778/17 od 09.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 632/11 od 06.04.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od januara 2009. godine do oktobra 2009. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između neisplaćene i pripadajuće naknade za službena putovanja u zemlji isplati dinarske dnevnice za period od 11.10.2008. godine do 11.10.2011. godine u iznosu od 30.601,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu preko dosuđenog iznosa iz stava drugog izreke na ime dinarskih dnevnica isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade troškova za službena putovanja u inostranstvu za period od 11.10.2008. godine do 11.10.2011. godine isplati iznos od 4.384,89 evra, sa kamatom bliže navedebon tim stavom izreke, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 251.937,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3778/17 od 09.01.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima drugom i četvrtom izreke. Prvostepena presuda je ukinuta u stavu petom izreke i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP.

Rešenjem R4 1/19 od 26.02.2020. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog, primenom člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Kragujevcu pravilno našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog Zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćene zarade i naknade troškova podneta je 11.10.2011. godine i preinačena 20.02.2017. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 09.01.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 30.601,36 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro=123,9304 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost 246,92 evra, kao i dinarsku protivvrednost 4.384,89 evra.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi graničnu vredost za dozvoljenost revizije, odnosno pobijana vrednost spora je ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić