Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, dr. Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Đurović, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za održavanje i obezbeđivanje objekata, imovine i druge usluge „Telus“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Vojislav Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1650/18 od 13.11.2018. godine, na sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1650/18 od 13.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1650/18 od 13.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 693/17 od 16.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete – razlike između isplaćene naknade do visine minimalne zarade, za period od 01.04.2014. godine do 31.12.2016. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže određeno u ovom stavu izreke, i da na dosuđene iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje na ime tužioca pripadajuće doprinose obaveznog socijalnog osiguranja. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1650/18 od 13.11.2018. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijena, kao neosnovana, žalba tužioca. Stavom dugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 42.000,00 dinara, dok je zahtev za naknadu troškova postupka preko navedenog iznosa pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 54.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 30.05.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 131.334,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić