U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u radnom sporu tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Silvana Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog A.D. za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1057/20 od 10.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 31.08.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1057/20 od 10.12.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 41/19 od 07.10.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 25.12.2018. godine i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, dok je za iznos preko dosuđenog na ime troškova postupka pa do traženog, za iznos od još 16.500,00 dinara zahtev tužioca odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1057/20 od 10.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i usvajajućem delu stava drugog izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se neosnovano ukazuje revizijom tuženog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u vreme prestanka radnog odnosa bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu referenta za finansije i računovodstvo u Kargo sekciji u ..., koji poslovi su prema Aneksu broj 8 ugovora o radu od 23.01.2018. godine podrazumevali: primenu zakonskih propisa i internih akata iz delokruga svog rada, vođenje blagajničkog dnevnika i pripremu dokumentacije za računovodstvo, podizanje gotovine kod poslovnih banaka, vršenje isplate zarada i drugih primanja, prikupljanje trebovanja bonova za gorivo, podizanje bonova za gorivo, zaduživanje zaposlenih za bonove, kroz blagajnu bonova, podizanje akontacija dnevnica i vršenje isplate istih kroz blagajnu, sarađivanje sa službenim sektorima u društvu i obavljanje drugih poslova u okviru stepena i vrste stručne spreme koje poseduje po nalogu rukovodioca. Ovi poslovi bili su razvrstani u okviru ekonomsko-materijalnog odeljenja, na osnovu Pravilnika o sistematizaciji poslova od 29.12.2017. godine, i bilo je predviđeno šest izvršilaca za njihovo obavljanje - pored tužilje, to su bile još i zaposlene BB, VV, GG, DD i ĐĐ. Na osnovu Odluke od 20.09.2018. godine, tuženi je doneo Plan o izmenama i dopunama Plana optimizacije broja zaposlenih u periodu od 2016-2020. godine kojim je u 2018-oj godini planirano smanjenje broja zaposlenih na 2564. U skladu sa navedenim Planom optimizacije, tuženi je 25.09.2018. godine doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova (primena odložena za 25.12.2018. godine) kojim je u čl. 2 predviđeno da društvo, pored ostalih, obavlja finansijske poslove i poslove plana, kao i računovodstvene poslove, te da se isti obavljaju u okviru Sektora za finansijske poslove i plan i Sektora za računovodstvene poslove. Odlukom od 09.11.2018. godine donet je Program rešavanja viška zaposlenih u 2018-oj godini kod tuženog kojim su predviđeni kriterijumi za rešavanje viška zaposlenih i to: kriterijum dobrovoljnosti, rezultati rada, staž osiguranja, kao i kriterijumi u slučaju da su dva ili više zaposlenih sa istim brojem bodova. Tužilja i još tri zaposlena, EE, VV i GG, našle su se na predloženoj listi viška zaposlenih, kao i na konačnoj listi viška zaposlenih u 2018-oj godini, a osporenim rešenjem od 25.12.2018. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom i isplaćena joj je otpremnina u iznosu od 596.710,80 dinara. Aneksom broj 10 Ugovora o radu od 28.12.2018. godine, zaposlena BB, koja je pre izmene akta o sistematizaciji, kao i tužilja, obavljala poslove referenta za finansije i računovodstvo u ekonomsko-materijalnom odeljenju, i zaposlena ŽŽ, koja je pre izmene akta o sistematizaciji takođe faktički obavljala navedene poslove iako je formalno rešenjem bila raspoređena na drugim poslovima, premeštene su na poslove referenta za obračun zarada u okviru Centra za finansijske poslove i plan čiji opis poslova obuhvata: pripremu materijala obračuna zarada, poreza i doprinosa i ostalih primanja, saradnju sa poslovnim bankama, fondovima i zavodima, saradnju sa svim organizacionim delovima društva vezano za pripremu materijala obračuna zarada, unos podataka u vezi obustava, izmene tekućih računa i korekcija u SAP aplikaciji i obavljanje drugih poslova u okviru stepena i vrste stručne spreme koju poseduje, po nalogu rukovodioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužilje u celini osnovan, pa je poništio osporeno rešenje i odlučio da se tužilja vrati na rad kod tuženog.

Prema stanovištu drugostepenog suda, u situaciji kada je tuženi ukinuo ekonomsko-finansijsko odeljenje u OJ ..., ali su poslovi obračuna zarade koje je tužilja obavljala u okviru svog radnog mesta i dalje ostali da postoje a tuženi je za obavljanje ovih poslova dana 28.12.2018. godine zaključio aneks ugovora o radu sa zaposlenom BB koja je do tada, kao i tužilja, obavljala poslove referenta za finansije i računovodstvo u okviru ekonomsko-materijalnog odeljenja, proizlazi da je, uprkos tome što je ukinuto ekonomsko-materijalno odeljenje, kod tuženog postojala mogućnost da se dva izvršioca zadrže u radnom odnosu i rasporede na odgovarajuće poslove obračuna zarada, što je tuženi poslodavac i učinio. Kod takvog stanja stvari, tuženi je bio u obavezi da primenom kriterijuma iz Programa rešavanja viška zaposlenih odredi ko će od izvršilaca iz ekonomsko-materijalnog odeljenja biti raspoređen na poslove referenta za obračun zarada, što isti nije učinio, zbog čega je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanom presudom usvojen zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja i tužilja vraćena na rad.

Prema odredbi člana 179. st. 5. tač. 1 Zakona o radu (''Sl. Glasnik RS'', br. 24/05 ... 13/17) zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Poštujući citiranu odredbu, potreban uslov za za primenu otkaznog razloga iz čl. 179. st. 5. tač. 1. Zakona o radu jeste da su kod poslodavca nastupile takve promene (tehnološke, ekonomske ili organizacione) usled kojih je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla. Teret nastupanja ovih činjenica je u smislu čl. 231 ZPP na tuženom poslodavcu.

U konkretnom slučaju kod utvrđenog da su i nakon ukidanja ekonomsko – finansijskog odeljenja, poslovi obračuna zarade, koje je tužilja obavljala u okviru svog radnog mesta (referent za finansije i računovodstvo), i dalje ostali da postoje, to nasuprot navodima revizije proizlazi, da je ovde tuženi poslodavac izvršio samo promenu naziva poslova i u nebitnom delu izmenio njihov sadržaj, iako se u suštini radi o istim poslovima koje su zaposleni obavljali i pre utvrđivanja viška. Posledica toga je i dužnost poslodavca da zaposlene koji su na tim poslovima radili izloži konkurenciji primenom kriterijuma iz Programa rešavanja viška zaposlenih. Kako tuženi poslodavac te kriterijume nije primenio prilikom utvrđivanja viška pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu nezakonito.

Kako je osporeno rešenje poništeno, pravilna je i odluka o reintegraciji tužilje na osnovu člana 191. Zakona o radu, po njenom zahtevu u ovom sporu.

Ovaj sud je cenio i ostale navode revizije tuženog, međutim nalazi da se istima ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić