U IME NARODA

 Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Tadić, advokat iz ..., protiv tuženog Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o.  Beograd, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4115/19 od 24.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 26.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

 ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4115/19 od 24.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1181/18 od 26.09.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 06.08.2019. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke koji odgovaraju vrsti i stepenu stručnosti koju tužilja poseduje, a u roku od 8 dana. Istom presudom odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4115/19 od 24.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog 05.12.2008. godine, na osnovu ugovora o radu ... od 13.12.2008. godine. Radila je na određeno a potom na neodređeno vreme. Aneksom ugovora o radu broj .../... od 31.07.2014. godine, sa mesta ... ... u organizacionoj jedinici Službe za ..., Direkcija za ..., Generalna direkcija, premeštena je na poslove ... u organizacionoj jedinici Službe za ... ..., Glavna filijala za ..., Region ... . Aneksom ugovora o radu od 21.11.2016. godine, zaključenim između parničnih stranaka, izmenjeni su ugovoreni uslovi rada radi primene elemenata za utvrđivanje zarade, radnog učinka, naknade zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu, odnosno izvršeno je usklađivanje ostalih elemenata ugovora o radu zaposlene sa izmenjenim odredbama kolektivnog ugovora tuženog. Tačkom 10. tog aneksa određeno je da zaposlenom koji tri meseca ne ostvaruje rezultate rada ili pokazuje da nema znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj zaposleni radi daje pismeno obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu i daje uputstva i određuje da u roku od mesec dana poboljša rad. Ako zaposleni u ostavljenom roku ne poboljša rad i ne pokaže zadovoljavajuće rezultate rada, kompanija može obrazloženim rešenjem otkazati ugovor o radu u okviru roka zastarelosti. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti, ima pravo i dužnost da ostane na radu u otkaznom roku koji ne može biti kraći od 8 niti duži od 30 dana, a zavisno od ostvarenog staža osiguranja. U okviru obavljanja poslova ... koji podrazumevaju ..., tužilja je, kao i ostali ... zaposleni kod tuženog, imala mesečne planove koji su morali da budu ispunjeni. Od ostvarivanja mesečnih planova zavisila je zarad, tako što se u slučaju ostvarivanja mesečnog plana isplaćivala u fiksnom iznosu, a u suprotnom smanjivala najviše do 1/3. Tužilja za period od januara do jula 2018. godine, nije uspevala da ostvari mesečne planove. Na osnovu prikazanih rezultata rada za period februar, mart i april 2018. godine, tužilja je u odnosu na plan rada realizovala mesečnu naplaćenu premiju u iznosu od 2.770,00 dinara za februar 2018. godine, 1.730,00 dinara za mart 2018. godine, 0,00 dinara za april 2018. godine, tako da je njen procenat izvršenja mesečnog plana iznosio 1% za februar i mart 2018. godine, a 0% za april 2018. godine. Broj novozaključenih ugovora za februar 2018. godine je bio tri, za mart dva, a za april nula. Za maj 2018. godine, realizovala je mesečnu naplaćenu premiju u iznosu od 0,00 dinara bez ijednog zaključenog ugovora pa je procenat izvršenja mesečnog plana bio 0%, dok je za jun zaključila jedan ugovor i realizovala mesečnu naplaćenu premiju u iznosu od 440,00 dinara, tako da je procenat izvršenja mesečnog plana iznosio 0,14%. U vezi rezultata rada tužilji je u tri navrata dostavljano obaveštenje o nedostacima u radu sa uputstvima za poboljšanje rada, koja je uredno primala i potpisivala. Osporenim rešenjem od 06.08.2018. godine, zbog neostvarivanja rezultata rada i zbog nepoboljšanja rada u ostavljenom roku ni nakon pisanog obaveštenja, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 1), a u vezi sa članom 180a i članom 192. stav 1. Zakona o radu i člana 117. Kolektivnog ugovora tuženog, tužilji je otkazan ugovor o radu s tim da joj radni odnos prestaje nakon isteka otkaznog roka od 8 dana koji započinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja. Tužilja je na osnovu rešenja tuženog u periodu od 30.07.2018. do 17.08.2018. godine koristila godišnji odmor koji je prekinula zbog bolovanja - sprečenosti za rad u periodu od 13.08.2018. do 24.08.2018. godine, o čemu je dostavila izveštaj i potvrdu lekara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...113/17), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to, ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Odredbom člana 180a istog zakona propisano je da poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Isti razlozi za otkaz ugovora o radu predviđeni su i članom 117. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i tačkom 10. Aneksa ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka kojom je precizirano da zaposlenom koji tri meseca ne ostvaruje rezultate rada ili pokazuje da nema znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj zaposleni radi daje pismeno obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu i daje uputstva i određuje da u roku od mesec dana poboljša rad, a ako zaposleni u ostavljenom roku ne poboljša rad i ne pokaže zadovoljavajuće rezultate rada, kompanija može obrazloženim rešenjem otkazati ugovor o radu u okviru roka zastarelosti.

Kako je u postupku utvrđeno da tužilja za period od januara do jula 2018. godine nije uspevala da ostvari mesečne planove rada, te da je njen procenat izvršenja mesečnog plana za februar, mart, april, maj i juni 2018. godine iznosio od 0% do 1% po mesecima, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1) Zakona o radu i tačke 10. Aneksa ugovora o radu, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilja je pisano obaveštena u vezi sa nedostacima u njnom radu, i data su joj uputstva i primereni rok za poboljšanje rada, saglasno članu 180a Zakona o radu, čime joj je omogućeno da poboljša svoj rad i na taj način izbegne otkaz ugovora o radu kao posledicu.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Bez uticaja su navodi tužilje koje ponavlja u reviziji, da se u vreme otkaza nalazila na godišnjem odmoru odnosno na bolovanju. Ovo stoga što je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu u smislu člana 187. Zakona o radu, propisana samo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a što ovde nije slučaj.

Revizijom se, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje, dok ostali revizijski navodi predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić