Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1981/21 od 05.12.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog manje isplaćene plate do dvostrukog iznosa plate po osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu, za period od 01.05.2015. godine do 01.01.2017. godine, ispalti određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke, kao i u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za PIO za period od 01.05.2015. godine do 01.01.2017. godine na osnovicu iz ovog stava izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stavova prvog i drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete zbog manje isplaćene plate za period od 01.05.2015. godine do 01.01.2017. godine za iznose preko iznosa pravnosnažno dosuđenih stavom prvim izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao i zahtev za uplatu razlike pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke ožalbene presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati 22.500,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 147.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su blagovremeno izjavile reviziju i to tužilac pobijajući je u preinačenom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev (stav drugi izreke), kao i u delu kojim je obavezan na plaćanje troškova žalbenog postupka (stav četvrti izreke), iz svih zakonskih razloga, a tužena pobijajući je u stavovima prvom, trećem i petom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana, a da nema mesta odlučivanju o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stava 1. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, tužilac je po osnovu rešenja tužene od 15.05.2008. godine, kao viši policijski inspektor radio na radnom mestu ... u ... bataljonu PU za Grad ... do 01.06.2008. godine kada je premešten na poslove suzbijanja visokotehnološkog kriminala (OSL) u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala Uprava kriminalističke policije. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 15.03.2019. godine utvrđeno je da je do premeštaja tužioca u SBPOK ukupan koeficijent tužioca iznosio 29.860, a posle premeštaja u SBPOK je iznosio 32.780. Obračunata neto plata tužioca na prethodnom radnom mestu u maju 2008. godine (bez stimulacije i minulog rada) je iznosila 43.451,08 dinara, a u junu 2008. godine 47.700,14 dinara. Dvostruka plata tužioca isplaćena u poslednjem mesecu pre premeštaja u SBPOK iznosi 86.902,16 dinara. Od momenta premeštaja evidentirana su faktička povećanja i umanjenja plata zaposlenih u MUP-u, što je veštak imao u vidu prilikom obračuna predmetne razlike. Prema navedenom nalazu i mišljenju sudskog veštaka ukupna nominalna pozitivna neto razlika zarade tužioca za period od 01.05.2015. godine do 01.01.2017. godine bez stimulacije, minulog rada i drugih dodataka iznosi 1.240.355,53 dinara, u skladu sa kojim nalazom je tužilac konačno opredelio tužbeni zahtev.

Iz dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 19.01.2023. godine i izjašnjenja veštaka od 09.10.2023. godine, utvrđeno je da je osnovna neto plata tužioca za maj 2008. godine iznosila 43.451,08 dinara, da je u junu 2008. godine iznosila 47.700,14 dinara, te da dvostruka plata tužioca isplaćena u poslednjem mesecu pre premeštaja u SBPOK iznosi 86.902,16 dinara, bez stimulacije, minulog rada, i drugih dodataka, te da ukupna nominalna pozitivna neto razlika zarade tužioca za utuženi period iznosi 1.240.355,53 dinara (prva varijanta nalaza), a druga varijanta, koja je sastavni deo nalaza i mišljenja u kojoj je dat detaljan pregled dvostruke nominalne zarade tužioca iz maja 2008. godine umanjena za isplaćenu osnonvu neto platu tužioca u spornom periodu iznosi 337.447,30 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, Zakona o policiji i Zakona o obligacionim odnosima, usvojio tužbeni zahtev za isplatu razlike u zaradi tužioca u odnosu na prethodno radno mesto sa kojeg je stupio na rad u SBPOK do dvostrukog iznosa osnovne zarade u spornom periodu, u iznosu od 1.240.355,53 dinara bez stimulacije, minulog rada i drugih dodataka, utvrđenom iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 15.03.2019. godine, koji je dao obračun imajući u vidu da su od momenta premeštaja evidentirana faktička povećanja i umanjenja plata zaposlenih u MUP-u.

Drugostepeni sud je, polazeći od utvrđenja iznosa osnovne plate tužioca za maj 2008. godine (bez uvećanja za stimulaciju, minuli rad i druge dodatke) kao poslednjeg meseca u kome je obavljao poslove kod tužene pre raspoređivanja u SBPOK i iznosa plate koja mu je isplaćivana u spornom periodu, ocenio da tužiocu pripada samo razlika između dvostruke plate radnog mesta sa koga je tužilac stupio na rad u SBPOK, bez dodataka (faktička povećanja i umanjenja plata zaposlenih u MUP-u u spornom periodu) i plate isplaćene tužiocu u spornom periodu, zbog čega je stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu stavova prvog i drugog izreke kojima je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog manje isplaćene plate, za sporni period isplati ukupan iznos od 337.447,30 dinara, utvrđen iz druge varijante dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 19.01.2023. godine i izjašnjenja veštaka od 09.10.2023. godine (dvostruka nominalna zarada tužioca iz maja 2008. godine umanjena za isplaćenu osnovnu neto platu tužioca u spornom periodu) kao i da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a stavom drugim izreke preinačio prvostepenu presudu u preostalom delu stavova prvog i drugog izreke i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za iznos od još 902.908,23 dinara sa doprinosima za PIO, jer su u spornom periodu tužiocu isplaćeni iznosi plate koji premašuju vrednost dvostrukog uvećanja osnovne plate prethodnog radnog mesta.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protv stava prvog izreke pobijane presude, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 08.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 337.447,30 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Revizija tužene je izjavljena i protiv rešenja kojima je odlučeno o troškovima postupka sadržanim u stavovima trećem i petom izreke, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija ni u ovom delu pobijane presude nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Međutim, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da se stanovište drugostepenog suda u odbijajućem delu zahteva zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 42/2002...32/2013) propisano je da lica koja obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima, između ostalih u Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove na poslovima sa kojih su stupili na rad u te organizacione jedinice. Stavom 2. istog člana propisano je da plate lica navedenih u stavu 1. ovog člana uređuje Vlada.

Prema odredbi člana 1. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br. 14/2003, sa novelama) ovom uredbom se uređuju plate lica koja obavljaju poslove i zadatke između ostalog u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Služba). Članom 2. stav 1. Uredbe, propisano je da se plata, između ostalih, ovlašćenog službenog lica u Službi, obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju je ostvarivao na poslovima sa kojih je stupio na rad u organizacionu jedinicu iz člana 1. ove uredbe. Članom 3. stavom 2. Uredbe propisano je da zaposleni u Službi, koji nema svojstvo ovlašćenog službenog lica (OSL), ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova. Članom 3. stavom 5. Uredbe propisano je da se prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom, a stavom 6. istog člana da se dodaci na platu utvrđeni zakonom zaposlenom kome se plata utvrđuje ovom uredbom, obračunavaju u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom.

Polazeći od jezičkog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela proizlazi da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama.

U smislu navedenog, po oceni Vrhovnog suda Uredbom se ustanovljava pravo tužiocu, kao ovlašćenom službenom licu (OSL) zaposlenom u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala na isplatu dvostrukog iznosa zarade koju bi ostvario u spornom periodu u odnosu na visinu osnovne plate koju bi primao na mesečnom nivou na radnom mestu na kome je bio prethodno radno angažovan do momenta premeštaja u pomenutu službu, s tim što to podrazumeva da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu, posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u SBPOK, kako je utvrđeno iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 15.03.2019. godine i pprve varijante dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 19.01.2023. godine.

Zbog navedenog se po oceni Vrhovnog suda ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da se prilikom odmeravanja dvostrukog iznosa mesečne osnovne plate tužiocu, kao merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u spornom periodu prihvata samo onaj iznos koji je tužiocu isplaćen u mesecu koji je prethodio raspoređivanju na radno mesto u SBPOK i da se od tog iznosa odbija visina plate koja je tužiocu isplaćena u utuženom periodu, te tako dobijeni iznos predstavlja tzv. pozitivnu razliku, odnosno visinu neisplaćene plate, a da se ne uzimaju u obzir promene u visini osnovne plate koje su usledile u pomenutom spornom periodu obračuna. Naime veštak je u nalazu od 15.03.2019. godine konstatovao da je prilikom obračuna predmetne razlike imao u vidu da su od momenta premeštaja tužioca u SBPOK evidentirana faktička povećanja i umanjenja plata zaposlenih u MUP-u, a što drugostepeni sud nije cenio u postupku odlučivanja o žalbi tužene.

Iz navedenih razloga, pobijana presuda u odbijajućem delu zahteva i odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova žalbenog postupka, primenom člana 416. stav 2. ZPP je morala biti ukinuta i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

U ponovnom postupku drugostepeni sud sud će imajući u vidu primedbe na koje je ukazano ovim rešenjem, ponovo oceniti dopunski nalaz i mišljenje sudskog veštaka i pravilnom primenom materijalnog prava o žalbi tužene doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković