Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Slavoljub Gajić advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari Grad“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Vesna Milanović advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3797/18 od 11.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3797/18 od 11.09.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3797/18 od 11.09.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3312/17 od 16.07.2018. godine, u prvom stavu izreke utvrđeno je da je ništav aneks ugovora o radu broj ..., zaključen 31.01.2006. godine između stranaka. U drugom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 171.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.07.2018. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3797/18 od 11.09.2020. godine, u prvom stavu izreke potvrđena je prvostepena presuda u prvom stavu izreke i žalba tuženog je u tom delu odbijena kao neosnovana. U drugom stavu izreke potvrđeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz drugog stava izreke prvostepene presude za iznos od 154.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. U trećem stavu izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u drugom stavu izreke prvostepene presude u preostalom delu i odbijen zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 154.500,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka do iznosa od 171.000,00 dinara - iznos od 16.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.07.2018. godine kao dana presuđenja do isplate - kao i u delu da se obaveže tuženi da mu isplati zakonsku presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se i na član 404. ZPP

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom sporu ne postoji nijedan od zakonskih razloga zbog kojih bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Odredba člana 11. stav 1. Zakona o radu, kojom je propisano da se ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje pred nadležnim sudom i odredba stava 2. istog člana da pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva, su jasne i nedvosmislena, pa ne zahtevaju novo tumačenje. Prema ovim odredbama tužba za ništavost odredaba ugovora o radu može se podneti nezavisno od roka za podnošenje tužbe u radnom sporu iz člana 195. stav 2. Zakona o radu.

Na ovakvom tumačenju zasnovan je i zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.10.2021. godine. Nakon usvajanja ovog zaključka ne postoji potreba da se o izjavljenoj posebnoj reviziji odlučuje ni radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Pitanje pravnog interesa ne zavređuje odlučivanje u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer zaposleni ima pravni interes da zahteva utvrđivanje ništavosti aneksa ugovora o radu koji je suprotan prinudnim propisima i kojim se na taj način povređuju njegova prava iz radnog odnosa, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, kada je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj odredaba aneksa ugovora o radu kojima je regulisan način obračuna i isplate plata zaposlenima koji pružaju stomatološku zdravstvenu zaštitu, pa stoga revizija tuženog nije dozvoljena.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić