Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1129/2020
28.05.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Stajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tužene Gradske opštine Novi Beograd, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Gradske opštine Novi Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1761/19 od 05.07.2019. godine, u sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1761/19 od 05.07.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1761/19 od 05.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 901/16 od 02.12.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.10.2012. godine do 30.06.2014. godine isplati ukupan iznos od 59.760,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda od dospelosti pa do isplate (visina iznosa i datumi dospeća određeni u izreci). Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 8.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1761/19 od 05.07.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pobijana presuda doneta je u skladu sa pravnim stavom zauzetim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1312/2019 od 15.05.2019. godine i Rev2 1280/18 od 26.09.2019. godine, da tužilji pripadaju troškovi za prevoz, u smislu člana 118. Zakona o radu i člana 38. do 40. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, broj 23/98 i 11/09), s obzirom da je Kolektivnim ugovorom koji se primenjuje na tuženog, predviđeno da na zahtev zaposlenog, rukovodilac nadležnog organa može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte, te da je tužilja takav zahtev podnela. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.