.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1159/2023
25.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaboljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Dom zdravlja „Stari grad“, Beograd, čiji je punomoćnik Mira Aćimović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2650/22 od 08.11.2022. godine, u sednici održanoj 25.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2650/22 od 08.11.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2650/22 od 08.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1113/18 od 25.11.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda pod istim brojem od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete po osnovu neisplaćene novčane naknade isplati iznos od 142.985,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.03.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na dospelu, a neisplaćenu zakonsku zateznu kamatu kao samostalno potraživanje zbog kašnjenja u isplati novčane naknade za period od 07.03.2016. godine do 22.03.2016. godine, isplati iznos od 2.846,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid ili zastoj postupka, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2650/22 od 08.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime razlike od isplaćene do pripadajuće novčane naknade utvrđene rešenjem tuženog o sporazumnom prestanku radnog odnosa, kao i zakonske zatezne kamate kao glavnog potraživanja zbog docnje u isplati novčanih potraživanja iz radnog odnosa.
Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, niti se radi o pravnom pitanju u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, u situaciji kada je tuženi poslodavac doneo novo rešenje kojim umanjuje iznose naknade na koje je tužilja već pristala sporazumom i izvršio isplatu u umanjenom iznosu po novom rešenju. Takođe, nije potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, niti su u reviziji o tome pruženi odgovarajući dokazi, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 23.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 145.832,28 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
