Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Plamenac, advokat iz ..., protiv tuženog „Fori textile ser“ d.o.o. Kragujevac, čiji je punomoćnik Daliborka Milićević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3806/22 od 23.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3806/22 od 23.11.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3806/22 od 23.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3806/22 od 23.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1012/20 od 07.06.2022. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocu na ime razlike u zaradi za period od 08.01.2018. godine do 04.08.2020. godine isplati razliku sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom do dana veštačenja u ukupnom iznosu od 1.292.680,64 dinara, uz označavanje pojedinačnih mesečnih iznosa glavnice i perioda obračuna kamate, te da mu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 180.475,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se na osnovu člana 404. ZPP o reviziji odluči kao o posebnoj.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je o obavezi tuženog, poslodavca, da tužiocu isplati razliku između pripadajućeg iznosa naknade za radno mesto ... po više zaključenih ugovora o međusobnim pravima i obavezama između stranaka i isplaćene zarade. Presuda je zasnovana na pravnom stanovištu da je tuženi neosnovano umanjio naknadu tužiocu na osnovu svojih pojedinačnih odluka, kojima je predvideo umanjenu isplatu, pošto je nakon donošenja svake od tih odluka on ponovno zaključivao sa tužiocem ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa nominalno označenom mesečnom naknadom za rad.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su one u skladu sa praksom i pravnim stavovima vezanim za odnos opšteg akta poslodavca, kojima se ograničavaju prava iz radnog odnosa svim zaposlenim licima i kasnije zaključenog ugovora o međusobnim pravima i obavezama, kojim se za konkretno radno angažovanje predviđaju veća prava od prava ograničenih opštim aktom. Imajući u vidu činjenice utvrđene u postupku nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava, pa je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi novčane isplate tužilac je podneo sudu dana 07.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora po članu 28. ZPP od 1.292.680,64 dinara, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe od 117,57 dinara za jedan evro predstavlja 10.995 evra.

Pošto vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus koji je neophodan za dozvoljenost revizije, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić