Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna pošta ...-... selo ..., ..., koju zastupa Vojno Pravobranilaštvo, Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/21 od 17.09.2021. godine, u sednici održanoj 01.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/21 od 17.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/21 od 17.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 694/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu za period od 27.04.2014. godine do 27.04.2017. godine, na ime naknade štete zbog neisplaćenog dodatka na platu za vreme prekovremenog rada, isplati iznos od 106.583,54 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/21 od 17.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete na ime neisplaćenog dodatka na platu za vreme prekovremenog rada. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu članova 83. i 85. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007... 10/15 i 88/15) i člana 15. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“, broj 28/2011), a koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 27.04.2017. godine, a podneskom predatom na ročištu održanom 01.03.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 106.583,54 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv- vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić