.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1167/2025
12.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Dragane Marinković i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ d.o.o. Lazarevac, čiji je punomoćnik Dragan Dragićević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4682/24 od 05.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4682/24 od 05.12.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4682/24 od 05.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4682/24 od 05.12.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 327/24 od 01.10.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade, za period od jula 2017. godine zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati pojedinačno određene mesečne iznose u izreci sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i doprinosima za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je isplata razlike do pripadajuće zarade za rad tužioca kod tuženog na radnom mestu „...“. Tužbeni zahtev je zasnovan na tvrdnji da je tužiocu u spornom periodu isplaćivana zarada po koeficijentu 1,473 utvrđenom za radno mesto ..., na koje je bio raspoređen, a da je obavljao poslove radnog mesta „...“, za koje je utvrđen koeficijent 1,851, pa smatra da mu tražena razlika pripada po pravilu o jednakoj zaradi za jednak rad. Tužbeni zahtev je odbijen primenom odredbi o teretu dokazivanja jer tužilac nije pružio dokaze da je faktički obavljao poslove koji su aktima tuženog vrednovani većim koeficijentom i da je ispunjavao uslove za obavljanje tih poslova, čime bi ostvario pravo na uvećanu zaradu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu, Vrhovni sud je ocenio da drugostepena odluka ne odstupa od sudske prakse i pravnih stvova izraženih u odlukama nižestepenih sudova i revizijskog suda, u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023), odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 11.01.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 154.682,27 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
