.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 117/2024
06.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Nenković, advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za javno zdravlje „Timok“ Zaječar, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2634/2023 od 19.07.2023. godine, u sednici održanoj 06.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2634/2023 od 19.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2634/2023 od 19.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 1049/21 od 03.04.2023. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade za period od 05.11.2018. godine do 15.07.2020. godine isplati 1.496.364,58 dinara prema opredeljenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 228.689,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2634/2023 od 19.07.2023. godine potvrđena je prvostepena presude i žalba tuženog odbijena kao neosnovana žalba.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, a nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju prava zaposlenih na naknadu štete u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa iz člana 191. Zakona o radu, a utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 05.11.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 1.496,364,58 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
