Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog broj 1159 od 18.09.2020. godine na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5, člana 192. Zakona o radu i člana 18. stav 26. Ugovora o radu broj 25 od 20.01.2016. godine tužiocu zaposlenom na poslovima magacioner repromaterijala i gotovih proizvoda u magacinu u ... otkazan je ugovor o radu broj 25 od 20.01.2016. godine zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 18. tačka 26. Ugovora o radu : utvrđen manjak na popisu kod zaposlenog. U stavu drugom navedeno je da radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Odlukom direktora broj 893 od 28.07.2020. godine formirana komisija za vanredni popis magacina repro materijala u magacinu u ... - računopolagač AA. Komisija je u sastavu BB, predsednik, VV i GG, kao članovi komisije na osnovu popisne liste o izvršenom popisu magacinu u ... sa stanjem od 28.07.2020. godine i zapisnika o sravnjenju popisnog stanja u odnosu na stanje magacina po računovodstvenim karticama u magacinu u ..., zaposlenog kao odgovornog lica ustanovila manjak repromaterijala (zaštita hemijskih sredstava za tretiranje useva i korova) u vrednosti od 69.030,00 dinara sa stanjem na dan 28.07.2020. godine. Direktor je svojim aktom broj 1088 od 07.09.2020. godine saglasno članu 180. Zakona o radu zaposlenom dana 07.09.2020. godine dostavio upozorenje kojim je naveo osnov za davanje otkaza zbog učinjene povrede radne obaveze i naveo činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok od 8 dana za davanje odgovora na upozorenje od strane zaposlenog. Zaposleni je dana 14.09.2020. godine poslodavcu dostavio odgovor na upozorenje zaveden kod poslodavca pod brojem 1109 u kom se izjasnio da nije kriv za nastali manjak u magacinu gotovih proizvoda i repromaterijala. U sprovedenom postupku imajući u vidu činjenicu da zaposleni nije opravdao navode iz upozorenja utvrđeno je da zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret. Suprotno od navoda iz odgovora na upozorenje poslodavac konstatuje da zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze jer povreda radne obaveze ogleda u utvrđenom manjku na popisu kod zaposlenog, a i sam zaposleni kao lice odgovorno za stanje robe u magacinu priznao da je manjak u magacinu utvrđen u iznosu od 69.030,00 dinara. Poslodavac zauzima ovakav stav bez obzira na činjenicu što je ugovorom o radu za zaposlenog ugovoreno nepuno radno vreme u trajanju od 20 sati nedeljno kao i na navode zaposlednog „da je manjak nastao u žetvi pšenice, jer je magacin bio otvoren čak i po 15 sati dnevno“ i pretpostavake zaposlenog da je NN lice otuđilo repromaterijal – otrove, te da je njegov kolega „DD svesno ili nesvesno napravio manjak zbog nesavesnog odnosa prema radu“ koji je po navodima zaposlenog radio sve poslove kao i on samo sa punim radnim vremenom. Ove navode je zaposleni prvi put izneo u odgovoru na upozorenje. U prilog zauzetom stavu poslodavca govori izjava zaposlenog data na dan popisa magacina u kojoj je zaposleni priznao krivicu za nastali manjak i iskazao spremnost da ga nadoknadi, ali u iznosu od 50% od utvrđene vrednosti manjka repromaterijala, jer je i DD bio zaposlen na radnom mestu magacionera repromaterijala i gotovih proizvoda u magacinu u ... na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, ali da mu je radni odnos prestao 12.08.2020. godine po osnovu izjave o otkazu ugovora o radu od strane zaposlenog dostavljene poslodavcu 28.07.2020. godine istog dana kada je izvršen popis magacina u ... . Rešenje je potpisao direktor tuženog. Takođe je utvrđeno da je 22.09.2020. godine pod brojem 1177 na osnovu člana 185. stav 5. doneto rešenje o prestanku radnog odnosa u kome je u prvom stavu navedeno da zaposlenom AA srednja stručna sprema, četvrti stepen, na poslovima magacioner repromaterijala gotovih proizvoda u magacinu u ... prestaje radni odnos zaključno sa 22.09.2020. godine. Rešenje je postpisano od strane direktora Omoran Marinela. Iz izvoda Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova važećih kod tuženog proizlazi da je opis poslova magacioner repro materijala i gotovih proizvoda „zaljučuje ugovor o zajedničkoj proizvodnji sa kooperantima, vodi evidenciju dužničkih odnosa, obavlja poslove prijema pšenice, suncokreta, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda i kontroliše kvalitet istih, zaprima repromaterijal za poljoprivrednu proizvodnju (veštačno đubrivo, semensku robu i herbicide) zaprima razne vrste maziva i goriva i iste izdaje kooperantima, vodi evidenciju i formira potrebnu dokumentaciju oko otkupa i prijema svih roba u magacinu u sezoni otkupa poljoprivrednih proizvoda, iste otkupljuje od kooperanata i vrši obračun otkupa, odgovoran je za tačnost primljenog i izdatog repromaterijala i drugih roba iz magacina.

Odredbom člana 18. tačka 26. Ugovora o radu broj 25 od 20.01.2016. godine koji su zaključili tužilac i tuženi propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ovog ugovora od strane poslodavca, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i radne discipline i to utvrđen manjak na popisu kod zaposlenog.

Drugostepeni sud smatra da je tužilac u skladu sa opisom posla magacionera repromaterijala i gotovih proizvoda u magacinu bio u obavezi da vodi svakodnevnu evienciju robe, u konkretnom slučaju da uoči, a zatim prijavi nastali manjak što nije učinio pre popisa od 28.07.2020. godine kada je utvrđen manjak, a tužilac je i u izjavi od 28.07.2020. godine potvrdio da je učinio povredu radne obaveze zbog koje mu je otkazan ugovor o radu.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ugovorom o radu zaključenim između tuženog u svojstvu poslodavca i tužioca u svojstvu zaposlenog od 20.1.2016. godine u članu 18. tačka 26. predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i radne discipline i to ako je utvrđen manjak na popisu kod zaposlenog.

Neosnovani su navodi revidenta o nepostojanju krivice tužioca za povredu radne obaveze. Povreda radne obaveze tužioca se ogleda u tome što nije uredno vodio i sravnjivao evidenciju vezanu za prijem i izdavanje robe iz magacina, što je bila njegova radna obaveze iz opisa poslova prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta. Tužilac, kao računopolagač je odgovoran za tačnost zaprimljenog i izdatog repromaterijala i druge robe iz magacina. Tužilac zbog toga što nije uredno vodio evidenciju o primljenoj i izdatoj robi iz magacina, nije uočio postojanje manjka ni nakon prestanka žetve, sve do vanrednog popisa kada je manjak ustanovljen. Za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze dovoljno je da tužilac nije postupao kako je trebalo. Osloboditi se odgovornosti može ako postoje razlozi za oslobađanje od krivice, a tužilac nije dokazao da postoje razlozi za oslobađanje od krivice.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke na osnovu oderedbe člana 414. stav 1.ZPP.

Sud je u stavu drugom izreke, odlučio da odbije zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji na osnovu odredbe člana 154. ZPP, jer nisu bili neophodni.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković