Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revident poziva nije razlog zbog koga se može izjaviti ovaj pravni lek u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja. Aneksom 4. Ugovora o radu od 20.09.2012. godine raspoređen je sa 50 % radnog vremena na poslove referenta 1. stepena za organizaciju rada higijene i redovnog održavanja, a sa 50 % radnog vremena na poslove referenta 1. stepena za organizaciju rada FTO. Tužiocu je Aneksom 5. Ugovora o radu od 23.09.2013. godine promenjeno mesto rada tako da je umesto Kraljevo ugovoreno mesto rada Čačak. Odlukom od 29.01.2014. godine tužilac je izabran za predsednika Radničkog sindikata tuženog. Dana 04.07.2014. godine tužiocu je uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a 22.07.2014. godine i dopuna upozorenja od 17.07.2014. godine. Tuženi je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i dopunu upozorenja dostavio na izjašnjenje radničkom sindikatu koji se na iste izjasnio 05.08.2014. godine. Rešenjem tuženog od 12.08.2014. godine tužiocu je na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima zbog više učinjenih povreda radnih obaveza predviđenih Ugovorom o radu od 21.04.2005. godine i Aneksom 4. Ugovora o radu od 20.09.2012. godine i to: neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza (član 9. stav 1. tačka 2. alineja a Ugovora o radu), odbijanje zaposlenog da se radno angažuje (član 9. stav 1. tačka 2. alineja 3 Ugovora o radu, odnosno član 11. stav 1. tačka 2. alineja 3. Aneksa ugovora o radu); odavanje poslovne tajne društva i prekoračenje datih ovlašćenja (član 9. stav 1. tačka 2. alineja đ i o Ugovora o radu); nedolično ponašanje prema neposrednom rukovodiocu i ostalim zaposlenima (član 9. stav 1. tačka 3. alineja g Ugovora o radu) i nepridržavanje naloga lekara, obavljanje drugih ekonomskih delatnosti u toku trajanja privremene sprečenosti za rad (član 11. stav 1. tačka 7. Ugovora o radu). Posle neuspelih pokušaja uručenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, isto je istaknuto na oglasnu tablu TC Kraljevo o čemu je sačinjena službena beleška 14.08.2014. godine. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 31.12.2010. godine dat je opis poslova za radno mesto referenta 1. stepena za organizaciju rada FTO i organizaciju rada higijene i redovnog održavanja, obavljanje poslova stručne podrške i koordinaciju radne grupe zaposlenog, a za koje radno mesto je predviđeno obavljanje poslova: istraživanja, planiranja, sistematske analize razvoja i nadzora nad objektima društva ili korisnika usluga, sprovođenje ili kontrolisanje sprovođenja mera zaštite i preduzimanja preventivne i druge mere u cilju sprečavanja nastupanja štetnih posledica, utroška sredstava za higijenu, sredstava za rad, sačinjavanje izveštaja po nalogu pretpostavljenog i obavljanje drugih srodnih poslova po nalogu pretpostavljenog. Odredbom člana 5. tačka 2. Kolektivnog ugovora poslodavca, Sporazuma o produženju važnosti od 31.07.2015. godine, propisane su obaveze zaposlenog između ostalog i obaveze da obavlja poslove u skladu sa zakonom i opštim aktom poslodavca, da čuva poslovnu tajnu shodno aktima poslodavca i da postupa po uputstvima za rad. Direktor tuženog je izdao radni nalog 23.09.2013. godine, sa primenom od 07.10.2013. godine, kojim je tužiocu naložena organizacija i koordinacija izvršilaca na poslovima održavanja higijene, redovnog održavanja i obezbeđivanja, koje podrazumeva sačinjavanje predloga rasporeda rada, kontrolu poštovanja rasporeda rada utvrđenog od strane nadležnog lica društva, neposrednu kontrolu rada izvršilaca, u kom nalogu je navedeno da nepridržavanje po istom predstavlja povredu radne obaveze. Kod tuženog je u spornom periodu bilo u primeni Uputstvo za rad zaposlenih na poslovima neposredne fizičke zaštite od 01.09.2009. godine, kojim su propisane evidencije koje se vode u poslovima fizičke zaštite objekta pa tako je predviđen i registar zapažanja kontrolora i predstavnika MUP. Odlukom o zaštiti poslovne tajne od 29.12.2006. godine kod tuženog je regulisana forma poslovne tajne, označavanje stepena poslovne tajne na dokumentima, kretanje i evidentiranje takvih dokumenata, saopštavanje poslovne tajne i povreda poslovne tajne društva.

Tužilac je korišćenje godišnjih odmora i slobodnih dana izvršilaca na poslovma higijene redovnog održavanja i obezbeđenja po radnom nalogu od 23.09.2013. godine, organizovao sa 34 dana zakašnjenja. Tužlac je e-mailom pozivan na redovne i vanredne sastanke u Kraljevo ali na iste nije odlazio. Po nalogu direktora tuženog od 05.06.2014. godine izvršena je kontrola stanja higijene i fizičko-tehničkog obezbeđenja u prostoriji RJ Čačak, za koju je tužilac bio zadužen i ustanovljeno da suprotno navodima u mesečnim izveštajima tužioca izvršioci u Čačku i Gornjem Milanovcu dobijaju dovoljne količine sredstava za kvalitetno održavanje higijene i da je ista na zadovoljavajućem nivou, te da zaposleni nemaju primedbe na održavanje higijene. Tužilac je u vreme privremene sprečenosti za rad 07.07.2014. godine došao u objekat ATC „Ljubić“ Telekom Srbija, na kome tuženi vrši uslugu obezbeđenja objekta za račun ovog korisnika i fotografisao registar zapažanja kontrolora i predstavnika MUP koji je potom od strane Republičkog sindikata tuženog dostavljen tuženom u postupku procedure davanja otkaza ugovora o radu drugog zaposlenog kod tuženog.

Apelacioni sud je, polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja potvrdio prvostepenu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog od 12.08.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, sa dejstvom od dana donošenja pa ubuduće, i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad na poslove i zadatke radnog mesta koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu.

Pravilno su, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Da bi bio zakonit otkaz ugovora o radu predviđen navedenom odredbom potrebno je da je zaposleni učinio povredu radne obaveze koje su u trenutku izvršenja bile utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i da postoji krivica zaposlenog.

Odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu pored ostalog otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 2. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od 3 meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od 6 meseci od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

U konkretnom slučaju pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije dokazao da je tužilac svojim ponašanjem uticao na produžetak privremene sprečenosti za rad koja je trajala u periodu od 20.06.2014. do 30.06.2014. godine i u periodu od 01.07.2014. godine do 11.07. 2014. godine. Činjenica da je i pored propisanog mirovanja u tužilac 07.07.2014. godine posetio objekat ATC „Ljubić“ i fotografisao registar zapažanja kontrolora predstavnika MUP, ne predstavlja dokaz sprečenosti za rad i sprečavanje njegovog ozdravljenja, s obzirom da je ubrzo posle tog događaja tužilac nastavio da radi, a osim toga tuženi nije dokazao da je tokom perioda bilo kojim postupkom tužilac uticao na produžetak privremene sprečenosti.

U vezi istog događaja od 07.07.2014. godine za koji se tužilac se tereti da je prekoračio ovlašćenje odavanjem poslovne tajne društva, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nije prekoračio svoja ovlašćenja, fotografisanjem registara zapažanja kontrolora i predstavnika MUP, jer je postupao u svojstvu predsednika sindikata tuženog od koga je traženo mišljenje u postupku za davanje otkaza ugovora o radu drugom zaposlenom kod tuženog. Predmetna fotografija je upotrebljena u te svrhe i nije neovlašćeno učinjena dostupnom trećim licima koja nisu zaposlena kod tuženog.

Povreda radne obaveze nedolaska tužioca na redovne i vanredne sastanke koje je šef i koordinator TC Kraljevo održavao, za koju se tužilac tereti (nesvesno, nemarno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, odbijanje i opstrukcija zaposlenog da se radno angažuje) ne sadrži vreme i mesto činjenja povrede radne obaveze odnosno, za koje vreme i mesto su bili zakazani sastanci na koje tužilac nije došao, pa radnje izvršenja nisu konkretizovane. Nema konkretizacije ni povrede radne obaveze tužioca u vidu dostavljanja pogrešnih izveštaja o stanju higijene i nedostatku sredstava za održavanje higijene, jer se na osnovu izvršene kontrole tuženog od 05.06.2014. godine ne može zaključiti vreme i mesto činjenja ili propusta tužioca u pogledu sačinjavanja tih izveštaja. Iz činjenice da je kontrolom tuženog od 05.06.2014. godine konstatovano da je higijena zadovoljavajuća i da ima potrebnih sredstava za njeno održavanje, ne može se izvesti zaključak da tužilac nije vršio kontrole niti da je bio potreban veći broj kontrola, te da je na taj način nečinjenjem učinio povredu radne obaveze za koju se tereti, odnosno odbijanja radnog angažovanja i neizvršavanja radnih obaveza.

Tužilac se tereti i za nedolično ponašanje prema šefu TC Kraljevo i drugim zaposlenima, međutim tužilac u sprovedenom postupku to nije dokazao.

Što se tiče povrede radne obaveze koju je tužilac učinio na taj način što je sa 34 dana zakašnjenja dostavio plan godišnjih odmora za 2014. godinu koje je trebalo da dostavi najkasnije od 01.04.2014. godine, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi poslodavac već 02.04.2014. godine znao za tu činjenicu, pa je od 02.04.2014. godine počeo da teče rok od 3 meseca iz člana 184. stav 1. ugovora o radu. Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu između ostalih i iz tog razloga doneto 12.08.2014. godine to je protekao rok od 3 meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje nezakonito to tužiocu u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu pripada pravo na vraćanje na rad, pa su pravilno nižestepeni sudovi usvojili ovaj tužbeni zahtev.

Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava, s obzirom da je po nalaženju ovog suda, od strane nižestepenih sudova pravilno primenjeno materijalno pravo, a revizijom tuženog se ukazuje i analizira činjenično stanje, koje prema članu 407. ZPP ne predstavlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković