.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1189/2023
11.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejana Spasojević Ivančić, advokat iz ..., protiv tuženog „Laurence Walter Serbia“ d.o.o. Smederevo, čiji je punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3595/22 od 07.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3595/22 od 07.11.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3595/22 od 07.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu P1 4/21 od 04.03.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane BB, v.d. direktora, kao odgovornog lica tuženog, na taj način što je u dužem vremenskom periodu počev od marta 2021. godine do podnošenja tužbe, sistematski i kontinuirano izložen psihičkom zlostavljanju od strane v.d. direktora kao odgovornog lica tuženog, koje se ostvaruje putem ponovljenih akcija, pogoršavanjem uslova rada, kontinuiranim neprijateljskim ponašanjem kojim se zlonamerno onemogućava tužilac da obavlja poslove na radnom mestu na koje je raspoređen u skladu sa opisom poslova tog radnog mesta, nepostupanjem po tužiočevom zahtevu za dostavu dokumenata iz disciplinskog postupka vođenog protiv njega, ignorisanjem prijava, zahteva i predloga tužioca, koji se odnose na obezbeđivanje uslova za bezbedan rad u radnoj sredini, stvaranjem loše slike u kolektivu o tužiocu neopravdanim kriticizmom, čime se vrši degradacija uslova rada tužioca, nanosi šteta njegovim pravima, dostojanstvu i ugledu, narušava profesionalni integritet, kompromituje profesionalna budućnost i ozbiljno urušava psihofizičko stanje zdravlja; da se zabrani BB v.d. direktoru, kao odgovornom licu tuženog vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, dalje vršenje zlostavljanja, odnosno ponavljanje zlostavljanja na radu, te da je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje navedene zabrane za ubuduće; obavezivanje tuženog da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 100.000,00 dinara usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede profesionalnog dostojanstva, časti i ugleda, na ime pretrpljenog straha iznos od 50.000,00 dinara, ukupno 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate; da se naredi objavljivanje ove presude u javnom glasilu dnevni list „Kurir“ o trošku tuženog; da se tuženi obaveže da tužicu nadoknadi parnične troškove. Tužilac je obavezan da tuženom nadoknadi parniče troškove u iznosu od 80.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3595/22 od 07.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud o reviziji odluči kao o posebnoj, po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravima tužioca o zahtevima za zaštitu od zlostavlja na radu, u skladu sa činjeničnim navodima tužbe i sadržinom postavljenog zahteva. Pogrešno označavanje u uvodnom delu nižestepenih presuda da je predmet spora utvrđenje diskriminacije, po odredbama člana 192. Zakona o parničnom postupku, nije opredeljujuće za vrstu spora prema predmetnom materijalnopravnom odnosu o kome je odlučeno. Nižestepeni sudovi su zaključili da radnje koje tužilac navodi u tužbi ne mogu da se pravno standardizuju zlostavljanjem po članu 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/2010). Pitanje postojanja radnji koje predstavljaju zlostavljanje na radu je činjenično pitanje, pa kada uz reviziju nisu dostavljene odluke najviše sudske instance kao dokaz da su donete drugačije odluke u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, po oceni Vrhovnog suda nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao poseban zakon, ne predviđa posebne uslove za dozvoljenost revizije, pa su merodavne odredbe Zakona o parničnom postupku, kao opšteg zakona.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost do 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta dana 02.08.2021. godine, a vrednost predmeta spora je po članu 28. stav 1. ZPP 150.000,00 dinara, pošto u tužbi nije označen veći iznos, iako su postavljeni zahtevi za utvrđenje, činidbu i isplatu.
Pošto vrednost predmeta spora ne prelazi napred navedeni imovinski cenzus, koji je neophodan za dozvoljenost revizije, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
