U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužilje M.Ž. iz K., čiji je punomoćnik L.S., advokat iz K., protiv tužene V.b. AD N.S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2457/14 od 12.02.2015. godine, u sednici održanoj 24.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2457/14 od 12.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1024/11 od 03.02.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno je kao nezakonito rešenje tužene 01 1-823/23-HR od 21.07.2011. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu naznačenog broja od 29.08.2003. godine i tužena je obavezana da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati 144.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.2457/14 od 12.02.2015. godine, stavom I izreke, navedena prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene naznačenog broja od 21.07.2011. godine, po osnovu koga joj je otkazan ugovor o radu od 20.08.2003. godine i tužena obaveže da tužilju vrati na rad. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene počev od 29.08.2003. godine po zaključenom ugovoru o radu radi obavljanja poslova „višeg referenta“ u Regionalnom keš centru u K.. Pobijanim rešenjem tužene broj 01.1-823/23-HR od 21.07.2011. godine, tužilji je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je bila raspoređena, a 29.07.2011. godine joj je isplaćena pripadajuća otpremnina. Kod tužene je došlo do tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena, pa je Upravni odbor tužene dana 20.07.2011. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih kod tužene kojim su utvrđeni obim, vrsta i efekti tih promena i dati razlozi ukidanja između ostalog i regionalnog keš centra u kome je tužilja radila. Utvrđeni su kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, ukupan broj zaposlenih kod tužene koji se proglašavaju tehnološkim viškom, mere za zapošljavanje i sredstva za rešavanje socijalno ekonomskog položaja viška zaposlenih kojima će ugovor o radu biti otkazan, pa je na osnovu ovog programa prestala potreba za 289 zaposlenih od ukupno 2.196 zaposlenih kod tužene na dan njegovog donošenja. Ukidanjem Regionalnog keš centra u K., u kome je tužilja bila zaposlena, svih pet zaposlenih u ovom centru su proglašeni tehnološkim viškom. Ovaj Program rešavanja viška zaposlenih kod tužene (sa konačnom listom viška zaposlenih) u članu 13. sadržao je konstataciju da stupa na snagu danom donošenja, a primenjuje se od dana objavljivanja na oglasnoj tabli u sedištu tužene. Istog dana kada je donet program doneta je Odluka o izmenama i dopunama Odluke o organizaciji tužene na osnovu koje je brisan regionalni centar u K., koja je shodno članu 5. iste, stupila na snagu danom donošenja, a primenjuje se od dana objavljivanja na oglasnoj tabli u sedištu tužene. Program rešavanja viška zaposlenih i navedena Odluka tužene objavljeni su istog dana na oglasnoj tabli tužene dana 20.07.2011. godine. Donošenju programa rešavanja viška zaposlenih od 20.07.2011. godine, prethodilo je donošenje predloga programa na sednici Upravnog odbora tužene od 24.06.2011. godine, koji je dostavljen na mišljenje Koordinacionom odboru konferencije sindikalnih organizacija tužene i Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala N.S.. Tome je prethodilo donošenje Pravilnika broj 01.1-592/13 od 01.06.2011. godine o izmeni Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tužene koji je u članu 2. predvideo da se gase radna mesta, između ostalog i ona sistematizovana u funkciji Operativni poslovi, kojoj funkciji pripada i Regionalni keš centar K..

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je poništio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, iz dva razloga. Zato što je zaključio da tužilja nije bila upoznata da će kod tužene doći do organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena i da ta netransparentnost u postupku promena čini pobijano rešenje o otkazu nezakonitim. Drugi razlog za nezakonitost pobijanog rešenja o otkazu prvostepeni sud je našao u primeni člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, tako da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu koje je doneto dana 21.07.2011. godine, samo jedan dan nakon donošenja Odluke tužene od 20.07.2011. godine kojom je ukinut Regionalni keš centar K. kod kojeg je tužilja radila i Programa rešavanja viška zaposlenih kod tužene, doneto nezakonito jer navedeni opšti akti nisu mogli proizvesti pravno dejstvo pre isteka roka od osam dana; pa sledom toga usvaja i tužiljin zahtev za reintegraciju na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Pravilno je drugostepeni sud po nalaženju ovoga suda, zaključio da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto zakonito na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, u situaciji kada je tužiljino radno mesto ukinuto, a njoj isplaćena otpremnina. Ispravno zaključujući da se navedeni opšti akti tužene – Odluka o organizacionim promenama i Program rešavanja viška zaposlenih doneti istog datuma, kada su i objavljeni na oglasnoj tabli u sedištu tužene, primenjuju od dana objavljivanja. S obzirom da je članom 13. Programa i članom 5. Odluke bilo propisano da ovi opšti akti stupaju na snagu ranije – danom objavljivanja na oglasnoj tabli, koja mogućnost je predviđena u članu 196. stav 4. Republike Srbije. Drugostepeni sud je takođe pravilno zaključio da organizacione, ekonomske i tehnološke promene kod tužene nisu sprovedene netransparentno, ali da to nije razlog koji bi vodio zaključku o nezakonitosti otkaza, posebno u konkretnoj situaciji kada je postupak utvrđivanja tzv. tehnološkog viška kod tužene sproveden u svemu u smislu članova 153-155 Zakona o radu.

Nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog pravnog stanovišta drugostepenog suda da navedeni opšti akti tužene nisu proizveli pravno dejstvo jer nije prošlo najmanje osam dana od dana objavljivanja na osnovu člana 196. stav 4. Ustava RS, kojom odredbom se reguliše objavljivanje – pravno dejstvo zakona i opštih akata; zato što postoji izuzetak od tog pravila propisan u citiranoj odredbi Ustava, onda kada je takvo njihovo ranije stupanje na snagu utvrđeno prilikom njihovog donošenja, kao u konkretnom slučaju.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 161. stav 2. u vezi člana 149. stav 1. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.