Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andirjašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Palević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Andrija Mandić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3155/22 od 18.11.2022. godine, u sednici održanoj 21.05.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3155/22 od 18.11.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3155/22 od 18.11.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 438/19 od 01.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor litispendencije. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenih zarada za period od 01.01.2008. godine do 30.09.2010. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zateznom kamatom kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime troškova prevoza za period od 01.01.2008. godine do 30.09.2010. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zateznom kamatom, kao u njegovom sadržaju. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 236.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3155/22 od 18.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju (od 13.02.2023. godine i 14.02.2023. godine) zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Shodno članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog neisplaćenih zarada i troškova prevoza za period 01.01.2008. – 30.09.2010. godine, a pobijanom presudom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan, s pozivom na odredbe čl. 104 i 105 Zakona o radu, te čl. 83. st. 1 Zakona o privrednim društvima, kod utvrđenog da je tužiocu u spornom periodu zarada isplaćivana na način kako su parnične stranke ugovorile. Pobijana presuda doneta je primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a odluka u ovakvim parnicama zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Navodima revizije ne konkretizuje se pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, već se pobija utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema čl. 407. st. 2 ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u čl. 404. st. 1 ZPP.

Iz tog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 14.02.2011. godine, a vrednost predmeta spora je 598.600,39 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Tuženoj nisu dosuđeni traženi troškovi na ime sastava odgovora ne reviziju i sudske takse za odgovor na reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP. Iz tog razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke primenom odredbe čl. 165. st.1 ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković