.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1231/2021
24.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Galić, advokat iz ..., protiv tužene JP „Pošta Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Gojković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2912/20 od 17.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2912/20 od 17.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2912/20 od 17.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 123/19 od 07.07.2020. godine, obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike između ispaćenog dela zarade i punog iznosa zarade po osnovu noćnog rada za period od septembra 2016. godine, zaključno sa septembrom 2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zateznom kamatom, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na te iznose nadležnim organima, sve bliže navedeno tim stavom izreke. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 65.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2912/20 od 17.03.2021. godine, delimično je usvojena žalba tužene i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, u delu odluke o troškovima postupka, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o ovoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu, koja ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom tužioca pobija se drugostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.01.2019. godine, a označena vrednost predmeta spora je iznos od 1.229,40 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 10,38 evra (1 evro=118,4347 dinara).
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
