.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1233/2023
09.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Miletić, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilaca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1299/19 od 24.11.2020. godine, u sednici održanoj 09.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tužilaca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1299/19 od 24.11.2020. godine.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužilaca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1299/19 od 24.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1290/14 od 05.11.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan je tuženi da tužiocu na ime jednokratnog i trajnog uvećanja zarade zaposlenih u visini od 15%, za period od novembra 2011. godine do decembra 2012. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA u delu u kome je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime jednokratnog i trajnog uvećanja zarada zaposlenih u visini od 15%, za period od januara 2013. godine do maja 2013. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati doprinose na pojedinačne iznose navedene u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom petim izreke, odbačen je deo tužbe tužioca AA kojim je traženo da se tuženi obaveže da za njega uplati porez na pojedinačne iznose navedene u stavovima drugom i trećem izreke presude uz oglašavanje suda apsolutno nenadležnim. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime zarade iz dobiti u visini od 10% od iste za 2011. godinu isplati iznos od 29.508,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2012. godine i za 2012. godinu iznos od 253.836,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2013. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca BB i obavezan je tuženi da tužiocu na ime jednokratnog i trajnog uvećanja zarade zaposlenih u visini od 15%, za period od novembra 2011. godine do decembra 2012. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom osmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB u delu u kome je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime jednokratnog i trajnog uvećanja zarada zaposlenih u visini od 15%, za period od januara 2013. godine do maja 2013. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom devetim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati doprinose na pojedinačne iznose navedene u stavovima osmom i devetom izreke. Stavom desetim izreke, odbačen je deo tužbe tužioca BB kojim je traženo da se tuženi obaveže da za njega uplati porez na pojedinačne iznose navedene u stavovima osmim i devetim izreke presude uz oglašavanje suda apsolutno nenadležnim. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime zarada iz dobiti u visini od 10% od iste za 2011. godinu isplati iznos od 46.898,51 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2012. godine i za 2012. godinu iznos od 402.226,43 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2013. godine do isplate. Stavom dvanaestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca VV i obavezan je tuženi da tužiocu na ime jednokratnog i trajnog uvećanja zarade zaposlenih u visini od 15%, za period od novembra 2011. godine do decembra 2012. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trinaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca VV u delu u kome je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime jednokratnog i trajnog uvećanja zarada zaposlenih u visini od 15%, za period od januara 2013. godine do maja 2013. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati doprinose na pojedinačne iznose navedene u stavovima trinaestom i četrnaestom izreke. Stavom petnaestim izreke, odbačen je deo tužbe tužioca VV kojim je traženo da se tuženi obaveže da za njega uplati porez na pojedinačne iznose navedene u stavovima trinaestom i četrnaestom izreke presude uz oglašavanje suda apsolutno nenadležnim. Stavom šesnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime zarade iz dobiti u visini od 10% od iste za 2011. godinu isplati iznos od 35.975,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2012. godine i za 2012. godinu iznos od 252.743,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2013. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom sedamnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 360.675,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa, do traženog iznosa, zahtev tužilaca je odbijen, a odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 1299/19 od 24.11.2020. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i tuženog i potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1290/14 od 05.11.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavile revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i to tužioci u delu u kome je potvrđena presuda u stavovima trećem, četvrtom, šestom, osmom, devetom, jedanaestom, trinaestom, četrnaestom i šesnaestom izreke, a tuženi u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, sedmom i dvanaestom izreke i u pogledu odluke o troškovima postupka iz stava sedamnaestog izreke.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Naime, u pogledu odluke o usvajanju zahteva tužilaca za isplatu uvećane zarade za vreme važenja Socijalnog programa od 17.06.2008. godine do decembra 2012. godine i odbijanju tužbenog zahteva po istom osnovu za period od 01.01.2013. godine, ne postoji potreba da se o posebnim revizijama stranaka odlučuje iz nekog od razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP. Pobijana presuda u tom delu ne odstupa od pravnog stava revizijskog suda o Socijalnom programu koji ima pravnu prirodu ugovora u korist trećeg lica, na osnovu kojeg su tužioci ovlašćeni da neposredno zahtevaju i ostvaruju prava koja su im njime priznata, ali u periodu u kome se on primenjivao, odnosno do 31.12.2012. godine. Ni odluka o odbijanju zahteva tužilaca za isplatu zarade iz dobiti ostvarene u 2011. i 2012. godini, u vreme važenja Socijalnog programa, ne odstupa od prakse revizijskog suda da je ova isplata predviđena kao mogućnost i da u svakom konkretnom slučaju zavisi od odluke poslodavca.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizije nisu dozvoljene.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima iz novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 30.12.2014. godine, a vrednost najvišeg iznosa pobijanog dela i po reviziji tužilaca i po reviziji tuženog je 533.191,03 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (najvišeg iznosa) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizije nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 403. ZPP.
Stranke su reviziju izjavile i protiv dela odluke drugostepenog suda kojom je potvrđena prvostepena odluka o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednim traženjima stranaka, pa su revizije nedozvoljene i u ovom delu primenom odredbe člana 28. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
