.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1248/2020
18.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za železnički prevoz robe „Srbija kargo“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Miloš Stijelja, advokat iz ..., radi isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3125/19 od 02.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3125/19 od 02.12.2019. godine tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE prsuda Osnovnog suda u Vršcu P1 224/19 od 30.09.2019. godine u drugom i trećem stavu izreke.
OBAVEZUJE SE tuženi da na ime troškova postupka po reviziji isplati tužiocu iznos od 59.930,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 224/19 od 30.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i obavezano tuženo Akcionarsko društvo za železnički prevoz robe „Srbija kargo“ Beograd da tužiocu isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.09.2015. godine do 31.03.2017. godine novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom n svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 103.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do dana konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3125/19 od 02.12.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vršcu P1 224/19 od 30.09.2019. godine u stavu drugom izreke i odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac traži da se obaveže tuženi da mu za period od 01.09.2015. godine do 31.03.2017. godine isplati naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Vršcu P1 224/19 od 30.09.2019. godine i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 103.220,00 dinara sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 36.360,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženoog za naknadu troškova prvostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je privredno društvo nastalo statusnom promenom „Železnice Srbije“ AD Beograd i aneksom broj 4 ugovora o radu od 01.09.2015. godine preuzelo je tužioca kao poslodavac sledbenik. Navedenim aneksom predviđeno je da tužilac ima prava i na druga primanja iz radnog odnosa u skladu sa kolektivnim ugovorom za „Železnice Srbije“ AD, koji je (član 57. stav 2) predviđeno da je u vrednost jednog radnog časa uključena i vrednost ishrane u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora. U obračunu zarade tužioca visina naknada nije iskazana u nominalnom iznosu, niti je tuženi iskazao strukturu vrednosti jednog radnog sata.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 104. stav 1, člana 105. i člana 118. tačke 5. i 6. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da tuženi nije obračunao i isplatio tužiocu naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, a visinu istih utvrdio primenom parametara iz ranijeg opšteg akta koji se primenjivao na zaposlene kod tuženog.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tuženi je u spornom periodu obračunavao i tužiocu isplaćivao sporne naknade u skladu sa kolektivnim ugovorom, a propust poslodavca da u obračunu zarade iskaže podatke po ovim osnovima ne vodi zaključku da utvrđene naknade nisu isplaćene.
Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.
Zakonom o radu predviđeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova u vezi sa radom. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 61/05), koji se primenjuje od 01.01.2006. godine predviđeno je i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tačke 5. i 6.) koje moraju biti iskazane u obračunskom listu zaposlenog. Poslodavcu je ostavljena mogućnost da svojom odlukom odredi visinu tih naknada, i ona mora biti određena linearno za sve zaposlene, odnosno ovi troškovi moraju biti isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu, bez obzira na stručnu spremu, zvanje i radno mesto.
Odredbom člana 57. Kolektivnog ugovora tuženog predviđeno je da je u vrednost jednog radnog časa uključena i mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora svedena na jedan radni čas.
Iz ovako određena vrednosti radnog časa ne može se utvrditi koji iznos predstavlja naknadu za troškove ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, jer isti nisu iskazani u nominalnim iznosima. Tuženi tokom postupka nije dostavio sudu odluku o visini ovih naknada, kao ni sudskom veštaku radi izlaze nalaza i mišljenja, iz čega se može osnovano zaključiti da takvu odluku nije ni doneo. To ne isključuje pravo tužioca na isplatu ovih naknada, a ne može se prihvatiti da su tužiocu ove naknade isplaćene kroz visinu cene rada, s obzirom da se tuženi nije izjasnio o njihovoj visini, niti je iznos naknade za regres i troškova ishrane u toku rada nominalno iskazao u platnoj listi tužioca, kako je to predviđeno Zakonom o radu. S toga se može zaključiti da je tuženi, u pogledu isplate spornih naknada, zakonske odredbe primenjivao na štetu tužioca.
Pošto Kolektivni ugovor tuženog ne sadrži konkretnu regulativu koja utvrđuje visinu spornih naknada, tužilac može potraživati naknadu u neto iznosima prema parametrima iz ranijeg Kolektivnog ugovora. Tužilac je tužbeni zahtev postavio u visini iznosa naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, utvrđenih na osnovu na nalaza i mišljenja veštaka- primenom tih parametara. Zato je tako postavljeni tužbeni zahtev osnovan.
Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji i zato ima pravo na troškove tog postupka, u skladu sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, u ukupnoj visini od 59.930,00 dinara-za sastav revizije 12.000,00 dinara, za sudsku taksu za reviziju 19.172,00 dinara i za sudsku taksu za odluku po reviziji 28.758,00 dinara, sve odmereno prema važećoj Advokatskoj i Taksenoj tarifi. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
