Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupuk („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kada i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. O pravnoj prirodi i osnovanosti tužbenog zahteva, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Na osnovu odredbi člana 118. stav 1. Zakona o radu, člana 38. tav1 tačka 1, člana 39. stav 1. i člana 40. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Posebnog kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 23/98 i 11/2009), poslodavac je u obavezi da zaposlenom naknadi troškove prevoza a jedino ograničenje tiče se visine ovih troškova i zavisi od visine mesečne pretplatne karte. Zakon nije regulisao način isplate troškova prevoza pa se oko načina isplate poslodavac i zaposleni mogu dogovoriti, a to može biti urađeno i kolektivnim ugovorom kao u ovom slučaju. Pravo (ovlašćenje) u vidu realizacije ove isplate – kupovinom bus plus karte ili isplatom tog iznosa pripada zaposlenom. Kako je kolektivnim ugovorom koji se primenjuje na tuženu predviđeno da na zahtev zaposlenog, rukovodilac nadležnog organa može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte, da je tužilja takav zahtev podnela, pravilno su nižestepeni sudovi prmenili materijalno pravo, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate troškova prevoza podneta je 17.09.2015. godine a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužena nije uspela u postupku po reviziji a po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni, zbog čega stranke nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić