U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milanka Tanasković, advokat iz ..., protiv tuženog PD INTER SIB DOO Beograd, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1762/19 od 27.01.2020. godine, u sednici održanoj 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1762/19 od 27.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 6/19 od 03.04.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog br. ...-... od 12.08.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ...-... od 01.07.2016. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu u visini zarade koju bi ostvario da je radio u periodu od 15.08.2016. godine do 05.10.2016. godine, u ukupnom iznosu od 36.921,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose u visini i na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca RF PIO uplati doprinose za PIO za period od 15.08.2016. godine do 05.10.2016. godine, na dosuđeni iznos iz stava drugog izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime umanjenja naknade za rad za avgust 2016. godine isplati iznos od 7.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 130.419,63 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1762/19 od 27.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima četvrtom i petom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime umanjenja naknade za rad za avgust 2016. godine isplati iznos od 7.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2016. godine do isplate i obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 259.127,66 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na određeno vreme na poslovima prodavca u ... u ... i to po više zaključenih ugovora o radu. Na osnovu poslednjeg ugovora o radu od 01.07.2016. godine, radni odnos je zasnovao na određeno vreme do tri meseca, sa početkom rada 04.07.2016. godine. Ugovorom o radu predviđena je obaveza tužioca da vrši naplatu i izdavanje fiskalnog računa za izdato gorivo, gas i robu na benzinskoj pumpi kao i da odgovara za ispravan i zakonit rad na fiskalnoj kasi. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje pred otkaz ugovora o radu od 29.07.2016. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze - neizdavanje fiskalnih računa, koja povreda je konstatovana dana 15.07.2016. godine. Nakon toga je doneo rešenje broj ...-... od 12.08.2016. godine, o otkazu ugovora o radu tužiocu i prestanku radnog odnosa sa danom 15.08.2016. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze – nesavesano i nemarno izvršavanje radnih obaveza propisanih aktom poslodavca. U toku postupka punomoćnik tuženog je izjavio da je u rešenju o otkazu ugovora o radu greškom kao dan učinjene povrede radne obaveze upisan 15.07.2016. godine umesto 01.07.2016. godine. Tužilac je u trenutku kontrole obavljao poslove točenja i naplate goriva. Račune za izdato gorivo je kucao na fiskalnoj kasi ali zbog velikog broja kupaca nije stigao da otkucane račune preda kupcima, na koji način su postupali i drugi zaposleni. Iz iskaza saslušanih svedoka prvostepeni sud je utvrdio da se gorivo i ne može izdavati sledećem kupcu pre izdavanja fiskalnog računa.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca te poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da tužiocu naknadi štetu u visini zarade koju bi ostvario da je radio u periodu od 15.08.2016. godine do 05.10.2016. godine.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05, ... i 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Polazeći od citirane odredbe zakona, u pobijanoj presudi je ocenjeno da u konkretnom slučalu nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu jer na strani tužioca nije postojala krivica za učinjenu povredu radne obaveze kao osnov odgovornosti propisan ovom odredbom, već se radilo o nehatu. Ovo stoga što je u prvostepenom postupku utvrđeno da je tužilac račune kucao na fiskalnoj kasi ali da ih nije predavao kupcima zbog velikog broja kupaca, na koji način su postupali i drugi zaposleni. Pored toga, propuštanje tužioca nije imalo štetne posledice za tuženog.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci. Detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana zakona, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su već bili predmet pravilne ocene u pobijanoj drugostepenoj presudi.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić