Ispitujući pobijanu presudu u skladu sa odredbama čl.403. stav 2. tačka 3. i 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11 ...18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, ali je drugostepeni sud propustio da utvrdi odlučne činjenice koje omogućuju ispitivanje pravilnosti zaključka o postojanju odgovornosti tuženog za spornu štetu, odnosno o obimu ove odgovornosti.

Pobijana presuda zasnovana je na utvrđenju da je tuženi na osnovu ugovora pružao usluge održavanja higijene u objektu „BB“ u ... . Tužilac je dana 24. avgusta 2015. godine, bio kod tuženog, u svrhu zaposlenja, kada mu je objašnjeno da se kartonska ambalaža odlaže u kontejner visine 2,5 do 3 metara, tako da se ređa ručno kroz vrata, dok se kontejner ne napuni do polovine, a da se potom vrata zatvaraju i karton ubacuje odozgo. Nema podataka da je tuženi prevideo da se karton u kontejner ubacuje uz neko pomagalo, niti da je tuženi obezbedio sredstva za odlaganje ambalaže ubacivanjem kartona u kontejner odozgo. Tužilac je, bez zaključenja ugovora o radu, započeo radno angažovanje kod tuženog dana 31.08.2015. godine u popodnevnoj smeni. Dana 02.09.2015. godine, tužilac je od paleta iz magacina napravio platformu visine pola metra, pa se popeo na ovu platformu i sa nje odlagao kartone. Nepoznato lice protrčalo je pored paleta, naskočilo na njih, tužilac je zbog toga pao, zadobio prelom vrata leve butne kosti, a predmetna materijalna i nematerijalna šteta je posledica ove povrede.

Odluku o obavezi tuženog da tužiocu nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu sud je zasnovao na odredbama člana 164. Zakona o radu, 154. Zakona o obligacionim odnosima i člana 9. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br.101/05).

Osnovano se revizijom ukazuje da utvrđene činjenice nisu dovoljne i ne daju osnova za ispitivanje pravilnosti zaključka drugostepenog suda o postojanju odgovornosti tuženog za predmetnu štetu.

Naime, sud prilikom odlučivanja polazi od pretpostavke da je tuženi bio u obavezi da obezbedi dodatna sredstva za obavljanje posla odlaganja kartona u kontejner, propuštajući da razjasni da li su takva sredstva zaista bila neophodna za uspšeno obavljanje posla. Visina kontejnera nije tačno utvrđena, niti da li je tužilac mogao da dosegne ovu visinu i ubaci kartone kada je stajao na podlozi na kojoj se nalazio kontejner, podizanjem ruke iznad glave i odbacivanjem kartona od sebe. Sud se ne bavi činjenicama da li je tužiocu dana 24.08.2015. godine predočeno kako odlaže karton nakon zatvaranja vrata na kontejneru, niti da li se on raspitivao da li je dozvoljeno da on postavlja platforme u svrhu ubacivanja kartona. Nadalje, nije utvrđeno da li se kontejner nalazi na javnoj površini namenjenoj korišćenju neograničenog broja trećih lica ili pak o poslovnom prostoru za obavljanje delatnosti „BB“ u ..., te da li je tužilac postavljanjem platformi ometao kretanje trećih lica. Izostalo je i utvrđenje da li je tužilac tražio, odnosno dobio dozvolu za postavljanje platforme od paleta, sa koje je pao.

Pošto u ponovljenom postupku utvrdi napred navedene činjenice, sud će biti u prilici da donese zaključak o postojanju odgovornosti tuženog po odredbama čl.164. Zakona o radu i 154. Zakona o obligacionim odnosima, te da li postoje okolnosti predviđene članom 177. ZOO za potpuno, odnosno delimično isključenje njegove odgovornosti. Po ovim odredbama tuženi se može delimično osloboditi odgovornosti ako postoje uzroci, odnosno radnje tužioca i trećih lica koje su dovele do štete, odnosno doprinele nastanku štete, a tuženi ih nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti.

Osim toga, drugostepeni sud nije utvrdio činjenice vezane za ranije radno angažovanje tužioca, naknadu koja mu je trebala biti isplaćena za rad na održavanju higijene kod tuženog, u kom vremenskom periodu je tužilac bio potpuno onemogućen da radi zbog povrede na dan 2. septembra 2015. godine, kada je nastavio da se radno angažuje i na kojim poslovima, koje činjenice su po odredbama članova 195, 189. stav 3. i 188. st.1. i 2. ZOO, neophodne za odluku o osnovanosti visine postavljenog tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete, za slučaj da se u ponovljenom postupku utvrdi da postoji odgovornost tuženog za naknadu sporne štete.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić