Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. istog zakona i da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni povreda iz člana 374. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji ukazuje jer je drugostepeni sud dao argumentovane razloge zbog čega je ukinuo prvostepenu presudu i održao raspravu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog od 1998. godine, po struci je ..., a u momentu povređivanja radio je na radnom mestu ... . Spornog dana 16.05.2012. godine radio je treću smenu. Te večeri, kao i do tada, prvo je proverio ispravnost mašina drobilica u oba pogona, pa je pustio u rad jedan pogon, a drugi je pustio električar koji je dežurao u tom drugom pogonu. Otišao je do komandnog pulta koji se nalazi iznad nivoa drobilice gde sve vreme stoji i prati rad postrojenja. Primetio je da u postrojenju koje on nadzire šeta jedna traka i da iz nje ispada kamen, pa je u komandnom pultu pritiskom na dugme zaustavio dozer i rešetku, kako kamen ne bi dolazio na traku, a nakon toga sišao da vidi šta se dešava. Prema saglasnim iskazima tužioca i očevidaca koji su te noći radili zajedno vozač VV je kamionom dovezao kamen sa namerom da ga iskipuje u bunker. Tužilac mu je pre nego što je hteo da kipuje kamen rekao da ostane u komandnom pultu kako bi on sišao do drobilice jer je primetio da nešto nije u redu jer ona šeta u stranu. VV je ostao u komandnom pultu i sve vreme pogledom pratio tužioca kako stepeništem silazi prema drobilici. Te večeri je bez prekida padala kiša, pa je stepenište koje je od betona bilo mokro jer postrojenje kao ni prilazi postrojenju nisu natkriveni. U jednom momentu vozač je čuo tužioca koji je viknuo, ugledao je njegove noge koje su odletele u vis, pa je zaustavio ceo pogon i strčao niz stepenice da vidi šta se dogodilo tužiocu, kada je video da se tužiočeva desna ruka nalazi u dobošu. Vozač nije video tačno kako se tužilac povredio. Tužilac je sporne večeri od zaštitnog odela nosio radne pantalone i bluzu, jaknu i gumene čizme. Te noći se povredio tako što se na poslednjem stepeniku koji je bio mokar poklizao i u toku pada udario u valjak – doboš koji mu je uhvatio desnu ruku kada je zadobio telesnu povredu – tešku telesnu povredu u vidu otvorenog preloma desne nadlaktice i preloma obe kosti desne podlaktice. Tužilac je bio upoznat sa uputstvom za rad i bezbednost, nije imao nameru niti je vršio bilo kakvu popravku mašine. Doboš je poseban deo u odnosu na drobilicu i nalazi se u donjem delu ispod drobilice, a iznad zemlje u visini od 20cm. Preko doboša ide traka i taj deo prema stazi sa koje se dolazi doboš nema nikakvu zaštitu. Tužilac je mogao da obilazi postrojenja dok radi, tako što iz daleka gleda i kontroliše sitare i drobilicu. U trećoj smeni dežura poslovođa koji je kritične noći sedeo u svojoj kancelariji koja je od postrojenja udaljena oko 200 metara a koga je vozač obavestio o tužiočevoj povredi. Odlukom o likvidaciji štete Kompanije „Dunav osiguranje“ usvojen je tužiočev zahtev i po osnovu Kolektivnog osiguranja isplaćeno mu je 216.000,00 dinara a kao uzrok štete naveden „udar kakvim predmetom ili o kakav predmet“.

Prema nalazu i mišljenju veštaka ortopeda utvrđeno je da je tužilac 16.05.2012. godine u trećoj smeni zadobio tešku telesnu povredu u vidu otvorenog preloma desne nadlaktice kao i obe kosti podlaktice uz masivno destruktivno povređivanje mekih struktura nadlaktice (koža, mišićna masa, prednje i unutrašnje stranke nadlaktice) da je istog dana izvršena operacija, da su stavljeni spoljni fiksatori, a 06.06.2012. godine plastični hirurg je uradio autotransplataciju kože zbog rekonstrukcije defekta kože na nadlaktici i podlaktici. Tužiocu su u opštoj anesteziji 04.09.2012. godine skinuti spoljni fiksatori, a 11.09.2012. godine takođe u opštoj anesteziji urađena je operacija kojom su na nadlaktici kao i na podlakticu stavljene ploče sa pet zavrtnja. Zbog zadobijenih povreda tužilac je trpeo bol jakog intenziteta oko 7 do 8 sati. Nakon stavljanja fiksatora dolazi do oticanja podlaktice iza preloma, kao i nadlaktice zbog razorne destrukcije mekih struktura što uzrokuje bolove i oko dve nedelje su srednjeg intenziteta. Do drugog primanja u ortopediju trpi bolove srednjeg intenziteta sat – dva isto toliko traju i slabi bolovi i iste uslovljava još jedno primetno oticanje ruke u celosti (viseća ruka). Nakon toga, tri nedelje trpi bolove srednjeg intenziteta a zatim slabe bolove. Za vreme fizikalne terapije – više od pola godine, srednji bolovi traju u periodu od oko 1 sat, a ima i slabe bolove. Nakon aktivno završenog lečenja ove teške telesne povrede tužilac trpi bolove slabog intenziteta koji su kratkotrajni, a koji se povremeno javljaju zbog promene klimatskih uslova. Kod tužioca je upadljiva naruženost jakog stepena – viseća afunkcionalna desna ruka sa ružnim ožiljcima. Zbog zadobijene povrede tužilac ima potpunu neupotrebljivost desne ruke, pa mu je umanjenje životne aktivnosti trajno od 70%, tako da tužilac više ne može da se potpisuje, ne može da obavlja neophodne fiziološke i higijenske aktivnosti, već to mora da sprovodi uz pomoć drugog lica (ne može da se oblači, svlači, brije i slično). Iz nalaza veštaka psihijatra utvrđeno je da je tužilac u trenutku povređivanja osećao primarni strah koji je trajao oko 3 do 4 minuta što predstavlja egzistencijalni strah za sopstveni život. Nakon toga je osećao sekundarni strah jakog intenziteta u trajanju od jednog dana. U ovom periodu kod tužioca je započeto lečenje, ali zbog težine povrede morao je da bude u jedinici intenzivne nege. Ovaj strah ima karakteristike, strepnje i zabrinutosti i proističe iz neznanja tužioca o vrsti i težini povrede. Nakon toga, u periodu od godinu dana tužilac je osećao sekundarni strah srednjeg intenziteta najpre u nešto dužim intervalima tokom dana, a zatim povremeno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu štete zbog povrede pretrpljene na radu na osnovu člana 164. Zakona o radu i članova 173. i 174. ZOO dok je visina utvrđena na osnovu kriterijuma iz člana 200. ZOO.

Prema članu 164. Zakona o radu ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom ili opštim aktom.

Prema članu 154. ZOO ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (stav 1); za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovara se bez obzira na krivicu (stav 2). Članom 173. ZOO propisano je da se šteta nastala u vezi sa opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću smatra da potiče od te stvari, odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Po članu 174. istog zakona za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi.

Imajući u vidu da je u postupku pred drugostepenim sudom utvrđeno da je do povrede tužioca došlo u toku rada kada se tužilac okliznuo o nepokriveni mokar stepenik i u toku pada udario u doboš koji se nalazi u donjem delu drobilice, koja predstavlja opasnu stvar od koje postoji povećan rizik opasnosti od nastanka štete, to je tuženi nezavisno od krivice objektivno odgovoran za nastalu štetu na osnovu člana 164. Zakona o radu i člana 154. stav 2. u vezi člana 174. ZOO.

Visina naknade nematerijalne štete pravilno je odmerena na osnovu kriterijuma iz člana 200. ZOO imajući u vidu da je u pitanju trajno umanjenje životne aktivnosti od 70% i da tužilac usled toga ne može da obavlja ni fiziološke ni higijenske aktivnosti bez pomoći drugog lica, da je prisutna upadljiva naruženost jakog stepena, te da intenzitet i dužina trajanja straha i bolova opravdavaju dosuđene iznose, pri čemu je drugostepeni sud vodio računa i da je tužiocu po osnovu kolektivnog osiguranja isplaćen iznos od 216.000,00 dinara.

Revizijskim navodima kojima se osporava ocena izvedenih dokaza u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić