U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Šeperac, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Ćuprija, čiji je punomoćnik Dragan Ranđelović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2008/21 od 16.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.02.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica Ćuprija P1 612/18 od 10.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 31.07.2018. godine kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu broj .. od 26.02.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.300,00 dinara. stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.07.2018. godine, kojim je otkazan ugovor o radu broj .. od 26.02.2016. godine. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.125,00 dinara.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava s pozivom na odredbu čl. 404. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Ispitujući drugostepenu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude u pobijanom delu nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na osnovu Ugovora o radu broj .. od 26.02.2016. godine, raspoređen na radno mesto doktora ..., specijalista u ... Opšte bolnice Ćuprija. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Jagodini SPK.br. 7/16 od 23.08.2016. godine, tužilac je oglašen krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ u vezi člana 61 KZ, krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ u vezi sa članom 61. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, a istovremeno je određeno da se ova kazna u smislu člana 45. stav 5. ima izvršiti na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u ... . Istom presudom je određeno da će se tužiocu shodno članu 63. KZ u izrečenu kaznu uračunati vreme trajanja izrečene mere zabrane napuštanja stana u periodu od 06.08.2015. godine do 06.10.2015. godine. Presudom mu je izrečena i mera bezbednosti – zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti lekara specijaliste ... sa ... u trajanju od jedne godine koja će se računati od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju izrečene kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Direktor tužene je nakon saznanja o postojanju presude Višeg suda u Jagodini, odnosno dobijanja obaveštenja dana 25.07.2018. godine, doneo rešenje broj .. od 31.07.2018. godine, kojim je tužiocu otkazao Ugovor o radu broj .. od 26.02.2016. godine iz razloga što je pravnosnažnom i izvršnom presudom Višeg suda u Jagodini SPK.br. 7/16 od 23.08.2016. godine oglašen krivim za izvršeno krivično delo primanje mita i produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja i osuđen na kaznu zatvora od jedne godine koju će izdržavati po pravnosnažnosti presude. Navedeno je i da je presudom tužiocu izrečena mera bezbednosti – zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti lekara specijaliste ... sa ... u trajanju od jedne godine koja će se računati od dana pravnosnažnosti presude. Stavom drugim rešenja, određeno je da tužiocu prestaje radni odnos zaključno sa 25.07.2018. godine (kao danom dobijanja obaveštenja). Prema podacima iz dopisa Uprave za izvršenje krivičnih sankcija od 10.07.2018. godine, tužilac je sa izdržavanjem kazne zatvora započeo 06.07.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je pobijano rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu u svemu pravilno i na zakonu osnovano imajući u vidu da je impertivnom odredbom člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci, pa je s obzirom na okolnost da je tužilac pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine odbio zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, a sledstveno i zahtev za vraćanje na rad i raspoređivanje na odgovarajuće poslove kod tužene.

Prema stanovištu drugostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je primenom odredbe čl. 176. st. 1 tač. 3 Zakona o radu odbio zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove. Naime, imajući u vidu okolnost da je tužilac po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Jagodini SPK br. 7/16 od 23.08.2016. godine stupio na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od jedne godine, dana 06.07.2018. godine, to jeste da je tužilac zbog izdržavanja kazne zatvora morao da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci, da mu je radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca prestao danom stupanja na izdržavanje kazne zatvora – 06.07.2018. godine. Shodno tome, tužilac nije mogao uspeti sa zahtevom za vraćanje na rad. Međutim, u preostalom delu koji se odnosi na poništaj osporenog rešenja, prema oceni drugostepenog suda, iz sadržine rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu nesumnjivo proizlazi da tužena istim nije konstatovala da je tužiocu radni odnos prestao na osnovu odredbe čl. 176.st.1 tač. 3 Zakona o radu danom stupanja tužioca na izdržavanje kazne zatvora, već je tužiocu po drugom osnovu, primenom otkaznog razloga iz čl. 179 st.1 tačka 2 tog zakona otkazala ugovor o radu određujući pri tom da tužiocu radni odnos prestaje s kasnijim datumom, odnosno u momentu kada je isti već bio prestao po samom zakonu, što osporeno rešenje čini nezakonitim. Imajući u vidu navedeno drugostepeni sud je delom preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, dok je u preostalom delu za vraćanje na rad i raspoređivanje na odgovarajuće poslove žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda u pobijanom delu zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'', br. 24/05 ... 75/14), zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne.

U konkretnom slučaju, tužiocu je radni odnos kod tužene prestao po sili zakona, stupanjem na izdržavanje kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci, pa je i prema stanovištu ovog suda, pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na vraćanje na rad na osnovu čl. 191. st. 1 Zakona o radu. Naime, ovde se ne radi o prestanku radnog odnosa koji se može podvesti pod navedenu odredbu Zakona, već o situaciji kada je do prestanka radnog odnosa došlo nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, po sili samog zakona dana 06.07.2018. godine, a naknadno doneto rešenje je bilo suvišno budući da radni odnos nije ni prestao po navedenom rešenju.

Tužilac nema pravo ni na naknadu štete umesto vraćanja na rad u smislu stava 7 istog člana, budući da takav zahtev u ovoj parnici nije ni postavljen.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić