Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog „Inoks prerada“ d.o.o. Pančevo, čiji je punomoćnik Branislav Manić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2516/21 od 08.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2516/21 od 08.12.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2516/21 od 08.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2516/21 od 08.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 147/20 od 10.03.2020. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime neisplaćenog prekovremenog rada u periodu maj 2010. godine – maj 2013. godine isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određene stavom prvim izreke, te tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parične troškove u iznosu od 213.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud o reviziji odluči kao posebnoj po članu 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je da tužilac nema pravo na uvećanu zaradu na ime prekovremenog rada, pošto mu je tuženi obavljeni rad preko radnog vremena kompenzirao slobodnim satima, a tužilac nije dostavio dokaze da postoje prekovremeni sati koji su ostali nenadoknađeni.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su one u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama ovog suda, koje su suštinski zasnovane na bitno istovrsnim činjenicama i u kojima je odlučivano o bitno istovrsnom zahtevu. Osim toga, nema potrebe ni za razmatranjem pravnih pitanje od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačvanja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava, zbog čega je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbi članova 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa u kojima se zahtev odnosi na novčano potraživanje, merodavan je opšti režim za dozvoljenost revizije predviđen Zakonom o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi novčane isplate tužilac je podneo dana 11.06.2013. godine, preinačenje tužbe izvršio je dana 02.12.2019. godine povećanjem zahteva, vrednost predmeta spora po odredbi člana 28. stav 1. ZPP je 273.424,21 dinar, koji na dan preinačenja tužbe ne prelazi imovinski cenzus koji je potreban za dozvoljenost revizije.

Iz iznetih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić