Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu br. .. od 02.12.2009. godine, i njegovih aneksa, na poslovima i radnim zadacima prodavca u maloprodajnom objektu BG .. . Rešenjem tuženog br. DP ../14 od 10.03.2014. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza iz člana 2. stav 1. tačka 54. i člana 9. stav 1. tačka 6. Aneksa Ugovora o radu br. .. od 08.11.2011. godine. Naime, prema prijavi Sektora prodaje, Službe maloprodaje poslodavca od 25.12.2013. godine, dana 29.11.2013. godine, vršena je kontrola rada maloprodajnog objekta BG .., od strane referenta Službe interne kontrole BB, u svojstvu anonimnog kupca, kojom prilikom je utvrđeno da zatečeni prodavac – računopolagač, ovde tužilja, kupcu nije ponudila artikle koji su se u tom trenutku nalazili na aktivnoj prodaji (Doncafe instant 4 in 1, Doncafe capucino vanila, Doncafe instant 3 in 1 i Doncafe instant 2 in 1), iako je o toj obavezi bila uredno obaveštena od strane poslodavca. Dana 17.12.2013. godine, vršena je kontrola istog maloprodajnog objekta od strane istog referenta Službe interne kontrole, u svojstvu anonimnog kupca, kojom prilikom je utvrđeno da prodavac – računopolagač, ovde tužilja, istom kupcu nije nudila artikal koji se u tom trenutku nalazio na aktivnoj prodaji (čokolada Kinder bueno 43 g) iako je o toj obavezi bila uredno obaveštena od strane poslodavca. Donošenju tog rešenja prethodilo je upozorenje na postojanja razloga za otkaz ugovora o radu br. DP ../13 od 13.01.2014. godine, u pogledu koga se tužilja pisano izjasnila, izjašnjenjem od 05.02.2014. godine, u kom je navela da upozorenje sadrži samo delimičnu istinu, jer je tačno da nije ponudila Doncafe, međutim, ponudila je proizvode koji su na stalnoj akciji – žvake i upaljače, pa smatra da samo delimično nije ispunila obavezu. Direktor tuženog doneo je Odluku br. .. od 16.08.2013. godine, da svi zaposleni koji obavljaju poslove prodavca u maloprodajnim objektima poslodavca, počev od 19.08.2013. godine, su obavezni da dva puta dnevno i to, pre početka rada i na kraju radnog vremena, izvrše na terminalu proveru sadržine foldera sa obaveštenjima vezano za aktivnu prodaju robe. Aktivna prodaja robe dobavljača Strauss Adriatic d.o.o., organizovana je Odlukom direktora br. .. od 20.11.2013. godine, počev od 21.11.2013. godine, pa zaključno sa 08.12.2013. godine i to za artikle: Doncafe instant 4 in 1, Doncafe capucino vanila, Doncafe instant 3 in 1 i Doncafe instant 2 in 1. Istom Odlukom određena je obaveza prodavaca u maloprodajnim objektima da na osnovu dobijenog pismenog obaveštenja – naloga Sektora kategorije menadžmenta, obavljaju aktivnu prodaju gore navedene robe. Odlukom br. .. od 05.12.2013.godine, organizovana je aktivna prodaja robe dobavljača Delta DMD doo, počev od 09.12.2013. do 22.12.2013.godine za artikal- čokolada Kinder bueno 43.gr.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da bi tužilja, ponašajući se na način da nudi proizvode na promociji kupcima koji nisu imali nameru da te proizvode kupe, vršila prekršaj i postupala suprotno odredbi člana 22. Zakona o zaštiti potrošača (''Službeni glasnik RS'' br. 62/2014...44/2018), koji propisuje nasrtljivu poslovnu praksu. Tužilja nije sprovela aktivnu prodaju artikala koji su u tom periodu određeni za takav način prodaje i nije nudila ni jedan artikal koji je bio na zadatim normativima, iako je imala saznanja da joj je to radna obaveza po Odluci direktora br. .. od 20.08.2013. godine, br. .. od 22.11.2013. godine, br. .. od 06.12.2013. godine. Međutim, mišljenje nižestepenih sudova je da tužilja nije učinila povredu radne obaveze u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...32/2013). Reintegracija tužilje je nužna posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, pa je tuženi obavezan da tužilju vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Kolektivni ugovor tuženog iz 2010. godine koji je bio u primeni u spornom periodu, u odredbi člana 115., propisuje da poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.

Zakon o zaštiti potrošača, nasrtljivu poslovnu praksu propisuje u odredbi člana 22. stav 1.tako što ona postoji ako, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku prinudu ili nedozvoljenim uticajem, narušava ili preti da naruši slobodu izbora ili ponašanje prosečnog potrošača u vezi sa određenim proizvodom i na taj način navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje nasrtljive poslovne prakse, propisani su u stavu 3. odredbe člana 22. Zakona o zaštiti potrošača i to 1. vreme, mesto, priroda i trajanje nasrtljive poslovne prakse; 2. upotreba pretećeg ili uvredljivog jezika ili ponašanja; 3. činjenica da trgovac svesno, u nameri da utiče na odluku potrošača u vezi sa proizvodom, koristi nesrećni slučaj koji se dogodio potrošaču ili teške okolnosti u kojima se on nalazi, a koji utiču na njegovu sposobnost za rasuđivanje; 4. teška ili nesrazmerna vanugovorna prepreka koju trgovac postavlja potrošaču koji želi da ostvari svoje ugovorno pravo, uključujući pravo da raskine ili poništi ugovor ili izabere drugi proizvod ili drugog trgovca; 5. pretnja trgovca da će prema potrošaču preduzeti određenu radnju koja nije u skladu sa zakonom. Oblici poslovne prakse koji se smatraju nasrtljivom poslovnom praksom propisani su u članu 23. Zakona o zaštiti potrošača i to: 1. stvaranje utiska kod potrošača da ne može da napusti prostorije dok ne zaključi ugovor; 2. poseta potrošaču u njegovom stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti, odnosno suprotno zahtevu da ga napusti ili da se ne vrati, osim radi ostvarenja potraživanja iz ugovora; 3. višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji, telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora; 4. zahtev da potrošač koji namerava da ostvari svoja prava iz polise osiguranja dostavi dokumenta koja se ne mogu smatrati značajnim za ocenu osnovanosti njegovog zahteva ili uporno izbegavanje da se odgovori na zahtev potrošača radi odvraćanja od ostvarivanja njegovih ugovornih prava; 5. direktno podsticanje dece putem oglasa da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja; 6. zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije tražio; 7. izričito obaveštavanje potrošača da su posao ili egzistencija trgovca ugroženi ako potrošač ne kupi određeni proizvod; 8. stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da je osvojio ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist kada nagrada ili korist ne postoji ili ako je preuzimanje bilo koje radnje u cilju ostvarivanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati određenu sumu novca ili pretrpi određene troškove.

U konkretnom slučaju, nije utvrđena sadržina Odluka direktora broj .. od 16.08.2013. godine, broj .. od 20.11.2013. godine i broj .. od 06.12.2013. godine, kojima je organizovana aktivna prodaja robe dobavljača Strauss Adriatic d.o.o., počev od 21.11.2013. godine do 08.12.2013. godine i dobavljača Delta DMD u periodu od 09.12.2013. do 22.12 2013.godine, odnosno šta je, shodno tim Odlukama, bila obaveza prodavaca u okviru promotivne prodaje proizvoda tih dobavljača.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud, činjenično stanje u potpunosti pravilno utvrdi tako što će da utvrdi sadržinu radnji koje je tužilja, kao prodavac u maloprodajnom objektu tuženog trebalo da preduzme u vezi sa organizovanom aktivnom prodajom robe dobavljača Delta DMD i to čokolade Kinder bueno 43 g, na osnovu Odluke direktora tuženog br. .. od 05.12.2013. godine, i organizovane aktivne prodaje robe dobavljača Strauss Adriatic d.o.o. i to artikala: (Doncafe instant 4 in 1, Doncafe capucino vanila, Doncafe instant 3 in 1 i Doncafe instant 2 in 1), na osnovu odluke direktora br. .. od 20.11.2013. godine. Nakon što činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi, prvostepeni sud će imati mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava o tužbenom zahtevu tužilje donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić