U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca: AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, svih iz ..., MM iz ... i NN iz ... koje zastupaju Božidar Nikolić i Nađ Ištvan, advokati iz ..., protiv tuženog PD ''NJNJ'' DOO ..., koga zastupa Lea Gerasimović, advokat iz ..., radi poništaja i otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2739/17 od 04.12.2017. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2739/17 od 04.12.2017. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 1478/2012 od 05.04.2012. godine, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se poništi rešenje generalnog direktora tuženog o otkazu ugovora o radu. Stavom 2. izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužilje II pa je utvrđeno da je ništava tačka 3. ugovora o vansudskom poravnanju zaključenog između imenovane i tuženog od 25.03.2010. godine koja glasi: ''ovim poravnanjem stranke su regulisale sve svoje međusobne obaveze, odriču se prava da bilo šta koja od njih potražuje od druge''. Stavom 3. izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su ništavi sporazumi o otpustu duga koji su zaključeni između tuženog i tužilaca (datumi zaključenja sporazuma za svakog tužioci su bliže označeni u izreci prvostepene presude), a kojim su se obavezali tužiocu da otpuste dug prema tuženom i odreknu se tužbenih zahteva poslednjih u parnicama koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kuli (poslovni broj navedenih parnica su bliže određeni u izreci prvostepene presude), a kojim se obavezao tuženi da neće otkazivati ugovor o radu tužiocima ako usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i da dođe do smanjenja obima posla bez saglasnosti tužilaca. Stavom 4. izreke, odbačen je kompenzacioni prigovor tuženog istaknut u toku postupka, a u stavu 5. izreke, obavezani su tužioci AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM i NN da tuženom solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 683.750,00 dinara u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa, dok je po tužbi tužilje II protiv tuženog određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2739/17 od 04.12.2017. godine, stavom 1. izreke, žalba tužilaca je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 1478/2012 od 05.04.2012. godine preinačena u obavezujućem delu odluke o troškovima postupka, tako što se zahtev za naknadu troškova postupka preko iznosa od 477.000,00 dinara odbija kao neosnovan. Stavom 2. izreke u preostalom odbijajućem delu o primarnom i eventualnom zahtevu te usvajajućem delu troškovima postupka dosuđeni tuženom žalba tužilaca je odbijena i pobijana presuda u navedenom delu potvrđena. Stavom 3. izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i istakli da naznačenu presudu pobijaju u delu kojim je odbijen primarni tužbeni zahtev i odluku o troškovima postupka.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, proizilazi da je AD ''OO'' ... usled statusne promene – pripajanja privrednom društvu PD ''NJNJ'' ..., prestao da postoji kao samostalno pravno lice i brisan je iz registra privrednih subjekata. Kod tuženog je došlo do finansijskih gubitaka koje je ostvarila stočarska proizvodnja, pa je došlo do organizacionih promena. Kako nakon prodaje celokupnog stočarskog stada nije postojala mogućnost da zaposleni u tom sektoru budu raspoređena druga radna mesta u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, došlo je do ukidanja radnih mesta i smanjenja broja izvršilaca na pojedinim radnim mestima na način kako je to predviđeno naznačenim Pravilnikom. Dana 26.02.2010. godine Upravni odbor AD ''OO'' ... na sednici održanoj istog dana usvojio je predlog programa rešavanja viška zaposlenih. Donet je i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i utvrđeno da 34 radnika predstavljaju višak. Odlukom od 26.02.2010. godine Upravni odbor je ovlastio generalnog direktora društva da izvrši vrednovanje radne uspešnosti zaposlenih. U odeljku osnovni kriterijum, navodi se da je kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih princip ukidanja određenih radnih mesta u okviru sektora usvajanjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i da svi zaposleni koji su trenutno raspodeljeni u sektoru stočarske proizvodnje u kojima se pojedina radna mesta ukidaju imaju se proglasiti tehnološkim viškom i da je kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih princip broja izvršilaca na određenim radnim mestima koja su predviđena usvajanjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova. Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih u kojem je došlo do redukcije broja izvršilaca na određenim radnim mestima i ocena rezultata rada čiji su elementi: kvalitet obavljenog posla, samostalnost u radu, efikasnost rada, odnos prema radu i radnim zadacima i sredstvima rada. Rezultati rada ocenjuju se na sledeći način: izuzetni rezultati 25 bodova, dobri rezultati 20 bodova, zadovoljavajući rezultati 15 bodova, delimično zadovoljavajući rezultati 10 bodova, nezadovoljavajući rezultati 5 bodova. Na sednici Skupštine saveza samostalnog sindikata održanog dana 20.03.2010. godine, razmatran je predlog programa rešavanja viška zaposlenih kod tuženog i donet je zaključak da predlozi nisu saglasni sa pomenutim predlogom. Dana 26.02.2010. godine generalni direktor AD ''OO'' .... je doneo dokument naslovljen ''ocena rezultata rada zaposlenog'' u kome se navodi da generalni direktor dana 26.02.2010. godine daje ocenu rezultata rada zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Među tim licima nalaze se i ovde tužioci. Dana 24.03.2010. godine AD ''OO'' ... je Nacionalnoj službi zapošljavanja, Filijala Sombor dostavio Program rešavanja viška zaposlenih sa spiskom viška zaposlenih na kome se nalaze i lica ovde u sporu sa poslodavcem. U daljem sledu događaja, generalni direktor AD ''OO'' ... je dana 26.03.2010. godine s pozivom na odredbu člana 179. tačka 9, člana 185. i člana 186. Zakona o radu doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kojima je tužiocima otkazao ugovor o radu. U obrazloženju je naznačeno da je potreba za obavljanjem poslova na koji su zaposleni raspoređeni prestala usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca. Kriterijume koje je primenjivao generalni direktor a vezano za ocenjivanje zaposlenih identičan je onom koji je dat u predlogu Programa rešavanja radnika zaposlenih kao i u Programu rešavanja viška zaposlenih. Zaposleni koji su proglašeni tehnološkim viškom ocenjeni su sa ocenom ''zadovoljavajući rezultati'' što je niža ocena od ocene koju su dobili zaposleni na istim radnim mestima ''dobri rezultati'', odnosno ''izuzetni rezultati'', a koji nisu proglašeni tehnološkim viškom. Pre dobijanja otkaza o radu, tužioci su pred sudom pokrenuli postupak protiv tuženog radi isplate neisplaćenih zarada. Dalje, pre dobijanja otkaza o radu, isti su sa tuženim napravili sporazum o otpustu duga pri čemu su tužioci o tom sporazumu preuzeli obavezu da povuku tužbu i odreknu se poslednjih tužbenih zahteva radi isplate neisplaćenih zarada, a tim sporazumom tuženi su obavezani da tužiocima neće otkazati ugovor o radu te da će isti raditi do penzionisanja. Svi naznačeni sporazumi zaključeni između tužilaca i tuženog zaključeni su u periodu 2007. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi nalaze da je tuženi sproveo postupak utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa odredbom člana 153. Zakona o radu i tužiocima otkazao ugovor o radu u skladu sa zakonom jer su njihova radna mesta ukinuta odnosno smanjen je broj izvršilaca što rešenje tuženog čini zakonitim i tužbeni zahtev za poništaj osporenih rešenja neosnovan. Tuženi je pre donošenja predloga Programa rešavanja viška zaposlenih promenio akt o sistematizaciji, utvrdio radna mesta i broj izvršilaca za svako radno mesto, dostavio predlog programa svim sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje i nakon dobijanja mišljenja obavestio sindikat i Nacionalnu službu za zapošljavanje da je razmotrio njihove predloge i zatim doneo Program rešavanja viška zaposlenih čime je postupio u skladu sa citiranim odredbama zakona i tužiocima otkazao ugovor o radu jer su njihova radna mesta ukinuta odnosno na pojedinim radnim mestima je smanjen broj izvršilaca čime rešenje tuženog čini zakonitim. Prvostepeni sud je usvojio primarni tužbeni zahtev tužilje II iz ... i utvrdio da je ništava tačka 3. ugovora o vansudskom poravnanju zaključenog između tužilje i tuženog dana 25.03.2010. godine koja glasi: ''ovim poravnanjem stranke su regulisale sve svoje međusobne obaveze, odriču se prava da bilo šta koja od njih potražuje od druge''. Dok je eventualni tužbeni zahtev ostalih tužilaca vezano za poništaj sporazuma o otpustu duga, odbio kao neosnovan nalazeći da tužioci nisu dokazali da su sačinili usmeni ili pismeni sporazum. Kako nije moguće ni utvrđivati ništavost sporazuma čije postojanje nije utvrđeno niti je jedan od saslušanih tužilaca naveo da je postignut opisani usmeni sporazum, to je prvostepeni sud ocenio da je takav zahtev neosnovan. Apelacioni sud je odlučujući o žalbi tužilaca prihvatio takav zaključak i ocenu prvostepenog suda, nalazeći da je isti pravilan, s tim što je delimično preinačio odluku o troškovima postupka.

Tužioci nisu podneli reviziju u delu kojim je odlučeno drugostepenom odlukom u pogledu eventualnog tužbenog zahteva, a koji se odnosi na poništaj sporazuma o otpustu duga.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom pravilno odlučeno kada je potvrđena presuda prvostepenog suda u delu kojom je odlučeno o primarnom tužbenom zahtevu (stav 1. prvostepene presude) i pravilno je postupio drugostepeni sud kada je preinačio odluku o troškovima postupka.

Pravilno je ocenjeno da je tuženi u skladu sa zakonom sproveo postupak utvrđivanja viška zaposlenih, to je sve u skladu sa odredbom člana 153. Zakona o radu i tužiocima otkazao ugovore o radu jer su njihova radna mesta ukinuta odnosno smanjen je broj izvršilaca. Pre donošenja predloga programa rešavanja viška zaposlenih tuženi je promenio akt o sistematizaciji, utvrdio radna mesta, broj izvršilaca za svako radno mesto, dostavio predlog programa svim nadležnim institucijama što znači da je postupio u skladu sa zakonskim odredbama. S druge strane generalni direktor je na osnovu odobrenja Upravnog odbora od 24.03.2010. godine istog dana doneo Program rešavanja viška zaposlenih, a isti je bio i ovlašćen da izvrši ocenjivanje radnika što je učinio, što znači da je u svemu postupio u skladu sa članom 153. i člana 179. tačka 9. tada važećeg Zakona o radu. Sprovedeni postupak od strane tuženog nije sproveden u suprotnosti sa članom 39. stav 2. Opšteg kolektivnog ugovora (''Službeni glasnik RS'' br. 50/2008) a dato ovlašćenje direktoru da ocenjuje zaposlene a ne neposredni rukovodilac, nije ništavo niti u suprotnosti sa odredbom člana 9. Zakona o radu.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Tužiocima ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje postupka.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić