U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Bela Palanka, radi isplate troškova prevoza, odlučujući o od 23.01.2020. godine, u sednici održanoj 04.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1573/2019 od 23.01.2020. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Pirotu P1 broj 385/18 od 09.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 broj 385/18 od 09.04.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu na ime naknade troškova prevoza za period od 15.09.2014. godine do 07.12.2016. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i naknadi mu troškove postupka od 70.360,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1573/2019 od 23.01.2020. godine usvojena je žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Pirotu P1 broj 385/18 od 09.04.2019. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade na ime troškova prevoza za period od 15.09.2014. godine do 07.12.2016. godine, iznosa bliže navedenih u izreci sa pripadajućom zakonskom kamatom. Tužilac je obavezan da tuženoj na ime troškova postupka isplati 7.911,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na postojanje druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tužene bio u radnom odnosu na poslovima radnik – ..., a u spornom periodu nisu mu isplaćeni troškovi prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Utvrđeno je da je njegovo mesto stanovanja od mesta rada udaljeno .... metara, da u ... ne postoji organizovan gradski prevoz a da je tužilac na posao dolazio pešice ili sopstvenim vozilom. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđen je iznos troškova prevoza u dve varijante. Po jednoj je visina tih troškova utvrđena prema ceni mesečne prevozne karte prevoznika u lokalu u Pirotu, što je manji iznos u odnosu na drugu u skladu sa kojom je tužilac opredelio svoj tužbeni zahtev.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u spornom periodu isplati tražene iznose utvrđene nalazom veštaka.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da udaljenost mesta stanovanja tužioca od radnog mesta (... metara) ne opravdava dosuđivanje naknade troškova prevoza, jer tužilac nema realnu potrebu za korišćenjem prevoza.

Ovakav zaključak drugostepenog suda nije pravilan.

Naime, pravo na isplatu troškova prevoza nije uslovljeno udaljenošću mesta stanovanja od mesta rada, jer je ovo pravo zaposlenog zasnovano na odredbi člana 118. Zakona o radu i člana 41. Aneksa posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 50/2015), kojim je regulisano da zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak i odlazak sa rada prema stvarnom trošku koji se utvrđuje na osnovu broja dana dolaska i odlaska sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom saobraćaju. Pravo na naknadu troškova prevoza pripada i onim zaposlenima koji ne mogu da koriste javni saobraćaj, kao tužilac u konkretnom slučaju (jer u ... ne postoji organizovan gradski prevoz). Kako je pravo zaposlenog na troškove prevoza zasnovano neposredno na zakonu i podzakonskom aktu, tužena je svojim nepravilnim radom (neisplaćivanjem troškova prevoza u određenom periodu) tužiocu prouzrokovala štetu, pa je u obavezi da mu istu i naknadi na osnovu člana 172. stav 1. i 154. stav 1. ZOO.

Odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe članova 153. i 154. ZPP i primenom važeće Advokatske tarife, iz kog razloga je i odluka o troškovima sadržana u prvostepenoj presudi potvrđena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima revizijskog postupka je izostala, jer tužilac te troškove nije tražio.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić