U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde i državne uprave, Osnovnog suda u Bujanovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 373/16 od 17.02.2016. godine, u sednici održanoj 31.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 373/16 od 17.02.2016. godine u stavu drugom izreke tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 215/13 od 18.11.2015. godine u stavu trećem izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade štete po osnovu troškova upisa u imenik Advokatske komore u ... iznos od 315.089,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.01.2012. godine pa do konačne isplate.

U ostalom delu revizija tužioca SE ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 373/16 od 17.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 215/13 od 18.11.2015. godine u stavu I, II i XII izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prevostepena presuda u stavu III izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete za uplaćeni iznos radi upisa u imenik advokata Advokatske komore u ... isplati iznos od 315.089,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.01.2012. godine do isplate. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu IV izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu troškova poreza i doprinosa za obavljanje advokatske samostalne delatnosti u periodu od 16.01.2012. do 11.10.2012. godine isplati iznos od 67.819,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću na pojedinačne mesečne iznose pa do isplate. Stavom četvrtim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu V izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu troškova na ime uplaćene članarine u AK ... isplati iznos od 9.000,00 dinara i to iznos od 5.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 14.07.2012. godine pa do isplate, a iznos od 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.05.2012. godine do isplate. Stavom petim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu VI izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu godišnje premije za osiguranje od profesionalne odgovornosti advokata isplati iznos od 4.974,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2012. godine do isplate. Stavom šestim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu VII izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu po osnovu zakupa lokala za obavljanje advokatske profesije za period od 01.01.2012. do 30.11.2012. godine isplati iznos od 250 evra, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu Narodne banke Srbije u momentu isplate, sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka po mesečnom dospeću na pojedinačne mesečne iznose pa do isplate. Stavom sedmim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu VIII izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu troškova električne energije u zakupljenom lokalu za period od 01.01.2012. do 30.10.2012. godine isplati iznos od 7.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću na pojedinačne mesečne iznose pa do isplate. Stavom osmim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu IX izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu troškova opremanja lokala isplati iznos od 13.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2012. godine. Stavom devetim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu X izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu ½ troškova za građevinsko zemljište na kome se nalazi zakupljeni lokal isplati iznos od 62.089,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću na pojedinačne mesečne iznose. Stavom desetim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu XI izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje isplati iznos od 70.000,00 dinara, a zbog povrede ugleda i časti ili prava ličnosti iznos od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.11.2015. godine do isplate, dok je za iznos od dosuđenog a do traženog iznosa od 350.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje i do iznosa od 1.500.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti ili prava ličnosti, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.11.2015. godine do isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha i bola u iznosima od po 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.11.2015. godine. Stavom jedanaestim izreke preinačena je odluka o troškovima sadržana u stavu XIII izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 299.205,00 dinara. Stavom dvanaestim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena prvostepena odluka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) pa je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio sudija Opštinskog suda u ... sve do donošenja odluke Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine, kojom nije izabran za sudiju, te mu je prestala sudijska dužnost sa 31.12.2009. godine. Odlukom Visokog saveta sudstva od 12.10.2012. godine, u postupku posle usvajanja ustavne žalbe, tužilac je izabran za sudiju Osnovnog suda u .... U periodu od 01.01.2010. godine do 21.10.2011. godine isplaćivana mu je zarada u umanjenom iznosu, a 16.01.2012. godine upisao se u imenik advokata Advokatske komore u ..., s tim što nije odmah počeo sa radom zbog zdravstvenih problema. Sudski veštak je na osnovu priloženih računa izvršio obračun troškova upisa tužioca u AK ..., uplaćenih poreza i doprinosa, članarine, godišnje premije za osiguranje od profesionalne odgovornosti, zakupa lokala u kome je tužilac obavljao advokatsku delatnost, utrošene električne energije, opremanja lokala i naknade za gradsko građevinsko zemljište. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je tužilac zbog neizbora za sudiju trpeo duševni bol, jer je gubitak posla uzdrmao njegovo psihičko stanje i izazvao kod njega napetost, uznemirenje, nesanicu i košmarne snove. Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja (operacije ...) trpeo je bolove i strah u intenzitetu i trajanju bliže opisanim u nižestepenim presudama.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužiocu, između ostalog, u pogledu materijalne štete priznao i pravo na naknadu u visini plaćene upisnine Advokatskoj komori.

Preinačujući prvostepenu presudu u ovom delu drugostepeni sud je zaključio da iznos koji je tužilac uplatio Advokatskoj komori na ime upisnine nije u uzročno-posledičnoj vezi sa radnjom organa tužene i da promena profesije predstavlja stvar ličnog izbora sa svim pravnim posledicama takvog izbora, te da je šteta posledica radnje tužioca, a ne organa tužene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava odlučio o pravu tužioca na naknadu materijalne štete u visini uplaćene upisnine za obavljanje advokatske delatnosti.

Naime, pravni osnov potraživanja tužioca zasniva se na odgovornosti države za nezakonit i nepravilan rad njenih organa (član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06) i člana 172. stav 1. ZOO, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se izdatak po osnovu upisnine ne može pripisati tužiocu, jer se za advokatsku profesiju opredelio onog momenta kada mu je prestalo pravo na isplatu naknade plate, a tužena u sprovedenom postupku nije ukazivala niti dokazala da je tužilac imao mogućnost zaposlenja i obavljanja drugih poslova u skladu sa svojom stručnom spremom. U ovakvim okolnostima ne može se govoriti o autonomiji volje u izboru profesije, već o iznuđenoj odluci radi obezbeđivanja egzistencije tužioca. Kako se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, te kako Advokatska komora na osnovu javnog ovlašćenja odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata, a polaganje advokatske zakletve uslovljeno je uplatom troškova upisa u imenik advokata čiju visinu (kao povereno ovlašćenje) određuje Advokatska komora Srbije, to proizilazi da uplata troškova upisa u imenik advokata, iako nije uslov za bavljenje advokaturom, već je uslov za polaganje advokatske zakletve, postaje „de facto“ poseban uslov za bavljenje advokaturom (kako to proizilazi iz Odluke Ustavnog suda br. 1480 od 20.02.2014. godine, „Službeni glasnik RS“, br. 54/14). Stoga,ovaj poseban izdatak uplaćen advokatskoj komori predstavlja vid stvarne štete za koju odgovara tužena. Uzrok ove štete je protivpravno lišenje prava na rad kroz vršenje sudijske funkcije, jer je ova posledica u konkretnom slučaju podesna da se dovede u neposrednu uzročnu vezu sa nezakonitim i nepravilnim radom organa. Ona je prema utvrđenom činjeničnom stanju (nalazu veštaka) iznosila 315.089,00 dinara.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Međutim, odlučujući o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na troškove u vezi obavljanja advokatske delatnosti drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odbijajući tužbeni zahtev u tom delu iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 ... 112/15) propisano je da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja i to penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Prema članu 4. ovog zakona sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuje sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namenu utvrđenu u skladu sa tim zakonom. Prema tome, kako je advokat dužan da advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze za vreme obavljanja advokatske delatnosti i da isto tako za vreme obavljanja advokatske delatnosti plaća doprinose kojima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, a koji predstavljaju javni prihod, to navedeni troškovi tužioca nisu u vezi sa nezakonitim radom organa tužene, s obzirom na to da proizilaze iz obavljanja advokatske delatnosti tužioca, zbog čega tužena nije u obavezi da po ovim vidovima naknadi tužiocu štetu. Takođe, zahtevi tužioca za naknadu materijalne štete na ime troškova članarine, godišnje premije za osiguranje od profesionalne odgovornosti, zakupa lokala, utrošene električne energije, opremanja lokala i naknade za gradsko građevinsko zemljište su pravilno odbijeni, jer su nastali dispozitivnom radnjom tužioca, a što dovodi do prekida uzročno-posledične veze između štete koja se tužbenim zahtevom potražuje i nezakonitog postupanja organa tužene.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz člana 200. ZOO kada je preinačenjem prvostepene presude u pogledu naknade nematerijalne štete odbio tužbeni zahtev za isplatu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara i za isplatu naknade zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti preko dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara, zajedno sa pripadajućom kamatom. Za veće traženje po ovom osnovu tužiocu ne pripada naknada štete jer bi to bilo suprotno prirodi naknade i pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. stav 2. ZOO).

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se iz nalaza i mišljenja veštaka ne može izvesti jasan zaključak o postojanju direktne uzročno-posledične veze između neizbora tužioca na sudijsku funkciju i ..., zbog koje je tužilac podvrgnut operaciji, zbog čega je zahtev za naknadu štete za pretrpljene fizičke bolove i strah pravilno odbijen.

Na osnovu člana 414. stav 1. odlučeno je kao u stavu drugom izreke

Tužilac je delimično uspeo u postupku po reviziji, pa mu primenom člana 153. i 154. ZPP pripada pravo na naknadu nužnih i opredeljenih troškova revizijskog postupka, kojim je bio izložen. Visina troškova odmerena je na ime nagrade advokatu za sastav revizije primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u iznosu od 12.000,00 dinara, srazmerno uspehu tužioca u postupku po reviziji.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić