.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1315/2021
22.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Srbije iz Beograda, radi utvrđenja, poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2924/20 od 29.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 22.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2924/20 od 29.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2924/20 od 29.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3224/19 od 25.02.2020. godine u stavu prvom izreke kojim odbačena, kao neblagovremena, tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da je 14.09.2011. godine radni odnos tužioca kod tuženog na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona i da se poništi rešenje tuženog od 07.11.2016. godine, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao, kao i u stavu četvrtom izreke kojim je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava drugog izreke, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev za vraćanje tužioca na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu i u tom delu je tužba tužioca odbačena. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je potpuno i pravilno primenio odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, ocenio žalbene navode tužioca od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP , Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu više zaključenih ugovora o radu bio u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme, na radnom mestu- radnik za ... u Urgentnom centru i to od 11.08.2008. godine do 11.02.2009. godine, od 12.02.2009. godine do 12.07.2009. godine, od 24.08.2009. godine do 24.07.2010. godine, od 06.09.2010. godine do 06.08.2011. godine, od 07.08.2011. godine do 07.07.2012. godine, od 24.09.2012. godine do 15.04.2014. godine, a nakon toga je radio u kontinuitetu sa prekidima manjim od 30 dana do 22.03.2015. godine, da bi 18.06.2015. godine ponovo zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom o radu na određeno vreme radom u kontinuitetu sa prekidima manjim od 30 dana sve do 21.11.2016. godine. Rešenjem tužene od 07.11.2016. godine, koje je tužiocu uručeno 09.11.2016. godine, radni odnos tužioca prestao je sa 21.11.2016. godine, istekom roka na koji je zasnovan. Tužba u ovom sporu podneta je dana 24.03.2017. godine, radi utvrđenja da je tužilac stekao status zaposlenog na neodređeno vreme po sili zakona 14.09.2011. godine, kao i da je rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonito.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilac tužbu za preobražaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme i za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, podneo po isteku zakonskog roka za njeno podnošenje, zbog čega je tužba u ovom delu odbačena, kao neblagovremena, u smislu odredbe člana 195. Zakona o radu, budući da je tužilac 09.11.2016. godine primio rešenje o prestanku radnog odnosa, a da je tužbu podneo 24.03.2017. godine, po proteku roka od 60 dana.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijom ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Odredbom člana 195. Zakona o radu („Službeni Glasnik RS“ broj 24/05..., 75/14) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1). Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (stav 2).
Navedena odredba o sudskoj zaštiti ne pravi razliku u pogledu vrste tužbi, već samo propisuje da rok od 60 dana teče od dana dostavljanja rešenja o otkazu (u situaciji kad je to rešenje doneto, kao u konkretnom slučaju), odnosno od momenta saznanja za povredu prava na drugi način. Ovaj rok je prekluzivni rok materijalnog prava, pa posledica propuštanja roka za podnošenje tužbe tužbu čini neblagovremenom.
S obzirom da je tužiocu prestao radni odnos rešenjem, koje sadrži pouku o pravnom leku, donetim 07.11.2016. godine, da je za povredu svog prava 09.11.2016. godine kada je primio rešenje o otkazu ugovora o radu, a da je tužbu sudu podneo 24.03.2017. godine, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je protek zakonskog roka od 60 dana iz člana 195. Zakona o radu doveo do gubitka prava na sudsku zaštitu, zbog čega je tužba u ovom delu odbačena, kao neblagovremena. Usled gubitka prava na pokretanje sudskog spora, nastupila je zakonska pretpostavka da je prestanak radnog odnosa zakonit, zbog čega je pravilno odlučeno o zahtevu tužioca za vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, kao o sporednom zahtevu.
Propuštanje prekluzivnog roka za podnošenje tužbe za utvrđenje prerastanja radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme i za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje, pa nije relevantno revizijsko ukazivanje na ispunjenost uslova iz člana 37. Zakona o radu.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
