Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 2002. godine. Obavljao je poslove ..., u Pošti ... ... . Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dana 28.11.2019. godine. U upozorenju je navedeno da je postupao suprotno članu 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu i čl.102. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog jer je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze i zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja koja je imao u procesu rada, nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, a na taj način što je: Dana 26.09.2019. godine, u 15,17 časova otvorio pošiljku i pregledao njenu sadržinu pri tome gledajući ka ulaznim vratima prostorije da bi se uverio da ga niko ne gleda; u 15,32 časova otovrio post ekspres pošiljku iz nje izvadio jedan papir ali se nije moglo utvrditi šta je učinio sa njim. Pošiljku je zalepio ponovo. Dana 01.10.2019. godine u različitim vremenskim časovima oštetio je zatvornicu pošiljke i pregledao sadržaj nakon čega je pošiljku bacio u vreću. Dana 03.10.2019. godine, u 13,17 časova otvorio je zatvorenu pošiljku, izvadio jedan paketić iz nje, koji je isekao makazama izvadio manju knjigu i listao koju je stavio u fioku radnog stola a zatim izvadio drugi paket pregledavši sadržaj da bi manji paket vratio i pošiljku koju je zatvorio. Pred Komisijom za utvrđivanje odgovornosti od 26.11.2019. godine, tužilac je priznao da je učinio naznačene povrede ali da se ne seća zbog čega je otvarao pošiljke. Nakon toga tuženi je doneo rešenje ...-.../... od 31.01.2020. godine i tužiocu otkazao ugovor o radu upravo zbog napred učinjenih povreda iz člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu u vezi sa članom 102. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga što je na osnovu izvršenog uvida u kamere od strane ovlašćenih lica tuženog utvrđeno da se tužilac ponašao na neadekvatan način prilikom obavljanja svog posla i zaključio da je pravilno ocenjeno od strane tuženog da je isti povredio odredbe člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu u vezi sa članom 102. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog. Komisija je pravilno utvrdila otvaranje pošiljka izvršenih od strane tuženog dana 26.09.2019. godine, 01.10.2019. godine i 03.10.2019. godine, ispoštovana je procedura od strane tuženog u pogledu dostavljanja upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i u skladu sa ocenom izjave tužioca na upozorenje doneo pravilnu odluku u skladu sa zakonom vezano za otkaz ugovora o radu.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u odnosu na deo koji se odnosi na poništaj rešenja otkaza ugovora o radu i vraćanja tužioca na rad. Preinačio je deo prvostepene presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca u pogledu zahteva da ga vrati na odgovarajuće radno mesto – ... u pošti ... ..., nalazeći da se tu radi o autonomnom pravu tuženog u pogledu raspoređivanja radnika na radno mesto, i tužbu tužioca u tom delu odbacio kao nedozvoljenu.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo. Prema članu 179. stav 2. predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1), ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2). Prema članu 102. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog predviđeno je da radniku može biti otkazan ugovor o radu ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze ili zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja. Izvedenim dokazima utvrđeno je da je tužilac učinio naznačene povrede radnih obaveza koje mu se stavljaju na teret, pa je pravilno postupljeno kada je tužbeni zahtev tužioca u pogledu poništaja rešenja o otkazu ugovora i vraćanja na rad, odbijen. Pravilna je i odluka drugostepenog suda u odnosu na ukidajući deo prvostepene presude i odbacivanja tužbe tužioca u delu kojim je tražio da ga tuženi vrati na poslove ..., a ovo iz razloga što nije u nadležnosti suda u radno pravnoj materiji da odlučuje umesto tuženog poslodavca o raspoređivanju zaposlenih na konkretno radno mesto, već se radi o autonomnom pravu poslodavca.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Činjenica da tužilac nije znao da su postavljene kamere radi praćenja rada zaposlenih jer na prostoriji gde je radio nije bilo nalepljeno upozorenje da je objekat pod video nadzorom nije od uticaja na odlučivanje. Tuženi ima pravo da postavi kamere da bi pratio rad zaposlenih, da li postupaju u skladu sa zakonom i pravilnicima o radu. Nisu od uticaja i navodi vezano da je tužilac bolestan, da poseduje medicinsku dokumentaciju jer medicinska dokumentacija na koju se poziva tužilac ne ukazuje na okolnost da je isti imao pravo da se ponaša mimo propisa kojima je predviđeno ponašanje zaposlenog na takvom radnom mestu.

Pravilna je i odluka suda u pogledu troškova postupka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković