.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1326/2020
05.11.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca Grada Vranja, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Vranja, protiv tuženih Regionalnog centra za talente Vranje, čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., i AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/2018 od 02.11.2018. godine, u sednici održanoj 05.11.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/2018 od 02.11.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 464/14 od 09.05.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o radu broj .. od 30.12.2013. godine zaključen između Regionalnog centra za talente Vranje i AA iz ... . Istom presudom obavezan je tužilac da drugotuženom AA plati troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate.
Dopunskim rešenjem Osnovnog suda u Vranju P1 464/14 od 01.11.2017. godine obavezan je tužilac da prvotuženom Regionalnom centru za talente Vranje plati troškove parničnog postupka u iznosu od 36.000,00 dinara u roku od osam dana.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/2018 od 02.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude i dopunsko rešenje istog suda P1 464/14 od 01.11.2017. godine i u tom delu spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se u reviziji određeno ne ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA je kod tuženog Regionalnog centra za talente Vranje zasnovao radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova stručnog saradnika na osnovu ugovora o radu broj .. zaključenog 30.12.2013. godine. Na sistem obaveznog socijalnog osiguranja je prijavljen 17.01.2014. godine. Tužilac smatra da je navedeni ugovor o radu ništav jer je protivan imperativnim propisima sadržanim u odredbama Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca za poništaj predmetnog ugovora o radu odbili.
Odredbom člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 54/09... 108/2013) propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine. Prema stavu 34. istog člana, izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. U slučaju nepoštovanja citirane odredbe člana 27e stav 34, odrebom člana 103b istog zakona, predviđena je prekršajna odgovornost i novčano kažnjavanje korisnika javnih sredstava i odgovornog lica korisnika javnih sredstava, privremeno obustavljanje izvršenja aproprijacija namenjenih za isplatu plata, odnosno primanja zaposlenim, izabranim, postavljenim i angažovanim licima kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje, odnosno privremena obustava prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica jedinica lokalne vlasti.
Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78... 57/89, „Službeni list SRJ“ br. 31/93... 44/99) propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenim slučajevima ne propisuje što drugo. Prema stavu 2. istog člana, ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće posledice.
U konkretnom slučaju zaključenje spornog ugovora o radu bez prethodno pribavljene saglasnosti, bilo je zabranjeno tuženom Regionalnom centru za talente, kao korisniku budžetskih sredstava, po odredbama imperativnih propisa i to citiranim odredbama člana 27e Zakona o budžetskom sistemu, kao i po odredbama Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ broj 113/2013) kojom je regulisan postupak pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Međutim, zaključenje takvog ugovora o radu nije bilo zabranjeno tuženom AA, kao nezaposlenom licu koje traži zaposlenje. Pored toga, Zakon o budžetskom sistemu i Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ne predviđaju ništavost ugovora kao posledicu povrede navedene zabrane, već predviđaju prekršajnu odgovornost za prekršioca zabrane – korisnika budžetskih sredstava i odgovorno lice kod korisnika budžetskih sredstava.
Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je predmetni ugovor ništav. Za svoju ocenu nižestepeni sudovi su dali dovoljne i potpune razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.
Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
