Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS Beograd, Ogranak Tent Beograd, Obrenovac, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 294/20 od 01.12.2022. godine, u sednici održanoj dana 23.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 294/20 od 01.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 294/20 od 01.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 403/16 od 29.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za prekovremeni rad za period od 01.08.2013. godine do 31.07.2015. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, bliže navedeno u ovom stavu izreke, kao i da za tužioca na ove iznose uplati nadležnom republičkom fondu PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 179.050,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 294/20 od 01.12.2022. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog neisplaćene uvećane zarade za prekovremeni rad. Da bi za prekovremeni rad postojala obaveza poslodavca da zaposlenom isplati uvećanu zaradu, potrebno je da je zaposleni ostajao da radi prekovremeno na zahtev poslodavca i da je rad duži od punog radnog vremena način rada kod poslodavca u određenom periodu u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. U činjenično pravnoj situaciji da je tužilac u utuženom periodu radio duže od punog radnog vremen jer je kao ovlašćeno lice poslodavca pratio rad podizvođača, a koji rade u drugačijem režimu rada od režima rada tužioca, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije po svojoj odluci i volji radio prekovremeno, već je to činio udovoljavajući zahtevima posla za koji ga je tuženi angažovao i ocenili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu odredbi članova 53., 56., 104. i 108. Zakona o radu, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom pojedinačnom predmetu.

Imajući u vidu navedeno, vrstu spora i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete je podneta dana 05.08.2016. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 954.781,11 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić