Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Kontrole letenja Srbije i Crne Gore „SMATSA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Danijela Đokić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/24 od 18.12.2024. godine, u sednici održanoj 03.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/24 od 18.12.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/24 od 18.12.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3323/23 od 20.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonit Aneks IX ugovora o radu .../... broj .../... od 01.11.2004. godine zaključen između parničnih stranaka 14.04.2020. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 382.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/24 od 18.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava i sudskih taksi.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužilac uz reviziju nije pružio dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, jer u pogledu primene člana 171. stav 1. i 172. Zakona o radu, postoji ujednačena sudska praksa. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva, u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.06.2020. godine. Predmet tužbenog zahteva je poništaj Aneksa IX ugovora o radu od 14.04.2020. godine.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.

Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković