Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Svetlana Glavaški, advokat iz ..., protiv tuženog „Sojaprotein, AD Bečej, čiji je punomoćnik Mitar Vlahović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/18 od 19.11.2018. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/18 od 19.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/18 od 19.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1 137/15 od 31.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati ukupno 360.000,00 dinara i to: 160.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, 120.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 80.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara do traženih 1.000.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, preko dosuđenih 120.000,00 dinara do traženih 500.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, preko dosuđenih 80.000,00 dinara do traženih 500.000,00 dinara za pretrpljen strah, kao i preko dosuđene kamate od dana presuđenja do tražene zakonske zatezne kamate od 10.09.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove od 196.093,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, a odbijen je zahtev preko dosuđenog za traženu zakonsku zateznu kamatu od pravnosnažnosti do izvršnosti odluke.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/18 od 19.11.2018. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju P1 137/15 od 31.05.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijlanog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji tužioca nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju tužilac je tražio naknadu nematerijalne štete zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, imajući u vidu da je kod tuženog poslodavca obavljao teške fizičke poslove i da je do pogoršanja zdravstvenog stanja došlo zbog uslova procesa rada. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer se revizijskim navodima osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu doprinosa tužioca nastaloj šteti i odluke o visini svakog vida prouzrokovane štete, o čemu sudovi odlučuju u svakom konkretnom slučaju. Tužilac je uz reviziju dostavio pravnosnažne odluke sudova kojim ukazuje na neujednačenu sudsku praksu, međutim, u ovim odlukama nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji u odnosu na koju je odlučivano u ovom postupku, tako da nema razloga za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 10.09.2015. godine, sa zahtevom za naknadu štete od ukupno 1.600.000,00 dinara. Podneskom od 29.05.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva za isplatu, tako što je tužilac tražio isplatu ukupno 2.000.000,00 dinara i to 1.000.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za pretrpljene fizičke bolove i strah po 500.000,00 dinara. Tužbeni zahtev je delimično usvojen za ukupno 360.000,00 dinara, tako da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude 1.640.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 13.877,13 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonskog cenzusa za izjavljivanje revizije koji je propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić