.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1344/2020
23.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića, Danijele Nikolić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari grad“ Beograd, čiji je punomoćnik Vesna Milanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1966/2019 od 09.08.2019. godine, u sednici veća održanoj 23.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1966/2019 od 09.08.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1966/2019 od 09.08.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2333/16 od 07.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene novčane naknade isplati iznos od 116.988,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.03.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na dospelu, a neisplaćenu zakonsku zateznu kamatu kao samostalno potraživanje zbog kašnjenja u isplati novčane naknade za period od 07.03.2016. do 22.03.2016. godine iznos od 2.329,01 dinara, sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 18.10.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 161.872,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.03.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1966/2019 od 09.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2333/16 od 07.03.2019. godine. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava uzimajući u obzir sadržinu sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pobijane nižestepene presude sadrže odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda po pitanju prava na novčanu naknadu za sporazumni prestanak radnog odnosa u vezi sa primenom Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o radu (videti, pored ostalih, rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1539/2018 od 24.10.2018. godine).
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 18.10.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je očigledno ispod zakonskog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, u stavu trećem izreke, odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom na to da nisu bili nužni za vođenje parnice.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
