Prema odredbi člana 404. stav 1. u vezi sa članom 506. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13–US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23– dr. zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada nematerijalne štete za fizičke bolove i strah koje je tužilac, zaposlen na radnom mestu policijskog službenika, trpeo prilikom vršenja vanradenog obezbeđenja demonstracija ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije. Obrazloženje pobijane presude za ocenu osnova odgovornosti tužene - organizatora opasne delatnosti, te prigovoru o odgovornosti trećeg, kao i visini dosuđene naknade štete, ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni matrijalnog prava – odredabe čl. 173.,174 i 177. i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa postojećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda. Sudovi su imali u vidu sve okolnosti konkretnog događaja i da naknada za dosuđene vidove nematerijalne štete ima za cilj da se oštećenom pruži odgovarajuća satisfakcija prema značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a odluke koje je tužilac naveo u reviziji nisu primer neujednačene sudske prakse i suprotnog presuđenja sudova o istom zahtevu.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, koja pravo na izjavljivanje revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 16.12.2021. godine, radi naknade štete, a revizijom pobijani deo pravnosnažene presude iznosi 190.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkrez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković