Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408, Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti. Tužilja se u reviziji samo paušalno poziva na učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima …, sve do ...2019. godine, kada joj je prestao radni odnos na osnovu osporenog sporazuma o prestanku radnog odnosa. U navedenom sporazumu kao datum zaključenja je naveden ...2019. godine, sporazum sadrži svojeručni potpis tužilje, potpis ovlašćenog lica tuženog, pečat tuženog, kao i konstataciju da je tužilja pre zaključenja sporazuma obaveštena o posledicama u pogledu prava za slučaj nezaposlenosti. Tužilja je imala nameru da pređe da radi kod drugog poslodavca, a odjavljena je sa obaveznog socijalnog osiguranja ...2019. godine, na osnovu osporenog sporazuma.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Sporazum o prestanku radnog odnosa od ...2020. godine, kao i zahtev za nankadu štete u vidu neisplaćenih zarada, zaključivši da je tužilji svojevoljno prestao radni odnos, da je pobijani sporazum zaključen 20.08.2019. godine, u pisanoj formi napisan i potpisan, da sadrži svojeručni potpis tužilje, potpis ovlašćenog lica tuženog, pečat tuženog, da je konstatovano da je pre zaključenja sporazuma tužilja upoznata sa posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, jedan od razloga za prestanak radnog odnosa iz člana 175. tačka 3) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18) je i sporazum između zaposlenog i poslodavca koji saglasno članu 177. istog zakona mora izražavati saglasnost volje ugovornih strana.

Odredbom člana 177. Zakona o radu u stavu 1. propisano je da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Stavom 2. navedenog člana zakona predviđeno je da pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Prema citiranoj odredbi zakona, osnov za prestanak radnog odnosa je sporazum koji zaključuju poslodavac i zaposleni. Smatra se da je sporazum zaključen kada poslodavac i zaposleni postignu saglasnost kako o prestanku radnog odnosa, tako i u pogledu ostalih pitanja koja su od značaja za prestanak radnog odnosa (dan prekida rada, isplata neisplaćenih zarada i drugih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskorišćenog godišnjeg odmora i dr). Da bi sporazumni prestanak radnog odnosa proizvodio radno-pravno dejstvo, on mora da bude rezultat slobodno izražene volje. Bitan element sporazuma je datum zaključenja pošto se prema njemu ocenjuje sposobnost ugovaranja, kao i datum prestanka radnog odnosa, s obzirom da se poslodavac i zaposleni tom prilikom sporazumevaju o svim bitnim elementima za radno-pravni status zaposlenog.

Nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da su stranke, potpisivanjem predmetnog sporazuma, iskazale saglasnost volja u pogledu prestanka radnog odnosa tužilje, u situaciji kada je utvrđeno da tužilja prilikom zaključivanja ugovora o radu sa poslodavcem nije potpisala i sporazum o prestanaku radnog odnosa bez datuma, što ukazuje da se ne radi o blanko potpisanom sporazumu o prestanku radnog odnosa koji je tuženi kasnije aktivirao, pa su bili ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa tužilje u smislu člana 177. stav 1. ZOR.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju, pravilnom ocenom izvedenih dokaza primenom pravila o teretu dokazivanja, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili činjenično stanje i zaključili da tužilja nije dokazala tvrdnje da je sporazum o prestanku radnog odnosa kao blanko dokument (formular sa ostavljenim prostorom za unošenje podataka o datumu prestanka radnog odnosa), potpisala istog dana kada je i zaključen ugovor o radu.

Ostalim navodima revidenta, osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što je u suprotnosti sa članom 407. stav 2. ZPP, zbog čega ti navodi nisu bili predmet ocene revizijskog suda.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilja nije uspela u postupku po reviziji pa nema pravo na naknadu traženih troškova revizijskog postupka u smislu člana 165. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković