Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) pa je našao da je revizija tuženog dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Prema članu 407. stav 1. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u postupku (u raspravi) pred drugostepenim sudom utvrđeno je tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos ugovorom o radu od 23.05.2003. godine, sa aneksima ovog ugovora od 21.11.2003. godine i od 13.07.2009. godine, radi obavljanja poslova ... . Pobijanim rešenjem tuženog broj 11143 od 12.10.2015. godine, prestao mu je radni odnos otkazom ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu, člana 67. stav 2. tačka 1. i 29. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, zbog toga što dana 23.09.2015 . godine, kada je radio kao ... na liniji broj ... – ... - ... - ... – ..., nije vršio prodaju voznih karata putnicima u autobusu sa objašnjenjem da BUS PLUS oprema tj. štampač u autobusu nije ispravan, a nije prijavio kvar ovlašćenom licu. Na zahtev kontrolora, (prilikom vršenja kontrole) tužilac je uključio i resetovao štampač i utvrđeno je da je oprema ispravna i da se prodaja karata može vršiti. Tog dana tužilac je ... autobusom koji je krenuo iz ... u 11.45 časova, a kontrola je izvršena oko 12.10 časova kada su na stanici ... u vozilo ušli kontrolori (svedoci VV i GG) i konstatovali da štampač karata ne radi. U autobusu je bilo 30-tak putnika od kojih 5- 6 nije imalo karte. Tužilac je oko 12.15. časova obavestio telefonom dispečera svedoka DD o neispravnosti štampača. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 30.09.2015. godine, na koje se tužilac pismeno izjasnio 05.10.2015.godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, nalazeći su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog neizvršavanja, nesavesnog, nekvalitetnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza (nije vršio prodaju karata) i ponašanja suprotnog propisanim pravilima tuženog, kojima je uređena procedura kontrole ispravnosti opreme i prijave kvara ovlašćenim licima, čime je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 67. stav 2. tačka 1., 29. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog i člana 15. Uputstva za rad saobraćajnog osoblja i da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište i usvojio tužbeni zahtev tužioca zaključivši da je u konkretnom slučaju utvrđeno da štampač karata nije radio i da je tužilac prijavio ovaj kvar ovlašćenim licima, pa zato tužilac nije učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret. Sledom toga je poništio pobijeno rešenje o otkazu i obavezao tuženog na reintegraciju tužioca.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 67. stav 2. tačka 1. i 29. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog utvrđene su povrede radne obaveze zbog kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, a to je između ostalih i neizvršenje i nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno, nemarno izvršavanje radnih obaveza i neizdavanje karata odnosno računa ili nevraćanje kusura u bilo kom iznosu.

Odredbama člana 15. Uputstva za rad saobraćajnog osoblja propisano je da je vozač u obavezi da na početku u toku i na kraju svog rada vrši kontrolu ispravnosti opreme i svako fizičko oštećenje i neispravnost koju uoči prijavi dispečeru prevoznika.

Prihvatajući u potpunosti izložene razloge prvostepenog suda ovaj sud nalazi da su osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, u konkretnom slučaju postoji krivica zaposlenog za povredu radne obaveze. Postupajući suprotno navedenim pravilima tužilac je iskazao nemarno i nesavesno ponašanje, a posao je obavljao u suprotnosti sa propisanim pravilima tuženog. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, na osnovu člana 179. stav 2.tačka 5. Zakona o radu, jer je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 67. stav 2. tačka 1. i 29. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog i člana 15. i 27. Uputstva za rad saobraćajnog osoblja prilikom korišćenja uređaja u sistemu za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom prevozu.

Naime, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je kao ... autobusa 23.09.2015. godine, na liniji ... sa polaskom u 11.45 časova, bio dužan da na početku rada izvrši kontrolu ispravnosti opreme, da uočenu neispravnost prijavi dispečaru, kao i da vrši prodaju karata, što on nije učinio. Suprotno, tek kada je u autobus u 12.10 časova ušla kontrola na stanici ... i naložila mu da resetuje štampač, on je tek onda prijavio dispečeru kvar (u 12.15 časova) i odštampao i prodao karte putnicima. Zato se revizijskim navodima osnovano ističe da je tužilac postupio suprotno članu 179. tačka 2. Zakona o radu i da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze propisane opštim aktom tuženog.

Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je pobijeno rešenje o otkazu od 12.10.2015. godine doneto zakonito, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za vraćanje na rad propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Odluka kao u stavu drugom izreke, doneta je na osnovu članova 165. stav 2. i 163. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP. Tuženom pripada tražena naknada troškova drugostepenog postupka u iznosu od 36.000,00 dinara (koji se odnosi na nagradu punomoćniku za zastupanje na dve održane rasprave) u iznosima od po 18.000,00 dinara i na ime troška sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara čija je visina odmerena prema opredeljenom zahtevu tuženog (član 163. stav 2. ZPP) u skladu sa Advokatskom Tarifom.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić