U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Đalović, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „BB“ ..., koju zastupa zakonski zastupnik VV, čiji je punomoćnik Zorica Marković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 434/19 od 04.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 434/19 od 04.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 384/18 od 30.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tužene o otkazu ugovora o radu od 09.09.2016. godine, kao i rešenje tužene od 22.09.2016. godine, kao nezakonito i naloži tuženoj da tužilju vrati na rad kod tužene i da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 204.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 434/19 od 04.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 170.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao diplomirani pravnik bila zaposlena kod tužene na radnom mestu sekretara. Direktor tužene je rešenjem od 09.09.2016. godine tužilji otkazao ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 4, a u vezi sa članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, tj. odbijanjem da postupi po nalogu poslodavca da izvrši analizu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi dana 17.05.2016. godine i teže povrede radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 17. Zakona o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno zbog neopravdanog odsustva sa rada dva uzastopna radna dana i to 05.07. i 06.07.2016. godine, kao i 27.07. i 28.07.2016. godine. Tužilja je na ovo rešenje izjavila prigovor, koji je Upravni odbor tužene rešenjem od 22.09.2016. godine odbio, kao neosnovan. Tužilja je odbila da primi nalog direktora tužene od 17.05.2016. godine, kojom je upućena na analizu u opštu bolnicu „Dr Dragiša Mišović“ Čačak – laboratorijska služba opšte bolnice Čačak, radi utvrđivanja da li je pod dejstvoj alkohola ili uticajem drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, zbog čega je direktor tužene pročitao tužilji nalog u prisustvu lica za bezbednost i zdravlje na radu, koja je kao svedok potvrdila da je tužilja odbila prijem naloga i odbila da ide u bolnicu na analizu krvi. U nalogu je su navedene i zakonske posledice odbijanja zaposlenog za postupanje po istom. Tužilja je u prigovoru od 16.09.2016. godine na rešenje o otkazu ugovora o radu priznala da je odbila da postupi po nalogu direktora ustanove i podvrgne se analizi krvi i da je svesna da je time nepromišljeno postupila i da moli za drugu šansu i navela da je tačno da je u dane navedene u prvostepenom rešenju odsustvovala sa posla i da se javila koleginici GG, ali ne i direktorki, iako je bila u obavezi da se njoj javi kao pretpostavljenoj i izrazila žaljenje i kajanje zbog svog propusta, jer je shvatila da je pogrešila. U dopuni prigovora od 22.09.2016. godine, tužilja je navela da se leči kod doktorke DD – specijaliste neuropsihijatra i da je preduzela sve neophodne korake u cilju izlečenja. Prema lekarskom izveštaju neuropsihijatrijske ordinacije „ĐĐ“ tužilja se počev od 25.05.2016. godine leči od alkoholizma i depresivnog sindroma. U odgovoru na upozorenje o postojanju za razlog otkaza ugovora o radu od 04.08.2016. godine i na zapisniku sa usmene rasprave u disciplinskom postupku od 01.09.2016. godine, tužilja je priznala da je odbila da postupi po nalogu direktora i podvrgne se analizi krvi, kao i da je neopravdano odsustvovala sa posla. Saslušani svedoci su potvrdili da je tužilja često bila u alkoholisanom stanju na radnom mestu, preturala se, usporeno hodala, govorila nepovezano, osećala se na alkohol i osećao se alkohol u njenoj kancelariji. O nepravdanim izostancima tužilje sa rada sačinjene su službene beleške tužene od 06.07.2016. godine i 28.07.2016. godine, a tužilja o svom odsustvu nije obavestila nikoga, kako je tokom postupka to utvrđeno. Vođenje u obračunskim listama za tužilju kao korišćenje godišnjeg odmora za navedene dana 05., 06., 27. i 28.07.2016. godine i isplata naknade za istu su posledice tužiljinog popunjavanja radnih listova – karneta i propusta direktora tužene da ih uoči. Iz izveštaja Neuropsihijatrijske ordinacije je utvrđeno da tužilja nije bila pod terapijom koja kontraindikuje uzimanje alkohola, a zbog koje ne bi mogla biti u alkoholisanom stanju dana 17.05.2016. godine kada je tužena izdala nalog, jer je lečenje od alkoholizma sa takvom terapijom započela tek 25.05.2016. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan.

Članom 103. Kolektivnog ugovora tužene broj .. od 25.08.2015. godine, propisano je da je zaposleni disciplinski odgovoran za povredu dužnosti iz radnog odnosa propisanih Zakonom o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom. Članom 118. Kolektivnog ugovora, predviđeno je da radni odnos zaposlenog kod poslodavca prestaje nastupanjem razloga propisanih članom 141. stav 1. tačka 10. Zakona o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09... 62/16), kojim je propisano da je teža povreda radna obaveze zaposlenog kod tužene dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koja smanjuje radnu sposobnost.

Odredbom člana 179. stav 4. u vezi stava 3. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu, koju odredi poslodavac o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tačka 4. ovog člana, ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način i u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu, smatra se nepoštovanjem radne discipline, u smislu stava 3. ovog člana.

Naime, tužena je izdala nalog tužilji da izvrši analizu krvi na alkohol, što je tužilja odbila, odnosno nije postupila po navedenom nalogu tužene, čime je učinila težu povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Kolektivnog ugovora tuženog. Tužiljino neopravdano odsustvovanje sa rada dva uzastopna radna dana, o čemu nije nikoga obavestila, prestavljaju težu povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 17. Zakona o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja. Iz tih razloga je pravilna odluka nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog tzahteva.

Odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14), propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1. i stav 2. i 3. ovog zakona poslodavac može zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

Odredbom člana 142. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09... 35/15), propisano je da pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda zabrane iz člana 44. i 46. ovog zakona, kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je učinio povredu zakona. Stavom 9. istog člana, propisano je da vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka.

Na osnovu citiranih zakonskih odredbi, pravilno su nižestepeni sudovi oceni i da nije osnovan prigovor zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka, s obzirom da je od saznanja za povredu radne discipline i radne obaveze, proteklo manje od tri meseca do donošenja Zaključka o pokretanju disciplinskog postupka dana 03.08.2016. godine i pravilno su zaključili da je neosnovan prigovor zastarelosti vođenja disciplinskog postupka, jer nije proteklo više od šest meseci do donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa od 09.09.2016. godine, a u smislu člana 184. stav 1. Zakona o radu i člana 142. stav 8. i 9. Zakona o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja.

S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ostalim navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci u smislu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić