U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Zoran Vujičić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ sa sedištem u ..., koju zastupa Ivica Radonić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 302/17 od 29.09.2017. godine u sednici veća održanoj dana 15.10.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 302/17 od 29.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu P1 172/15 od 20.09.2016. godine poništeno je kao nezakonito rešenje tužene broj ... od 01.09.2015. godine kojim se tužilji, zaposlenoj na radnom mestu administrativnog radnika na neodređeno vreme, smanjuje procenat radnog vremena za 100% odnosno za njenim radom u potpunosti prestaje potreba počev od 01.09.2015. godine i tužena je obavezana da tužilju vrati na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu za period od 20.09.2016. godine, kao dana presuđenja, pa do izvršnosti presude, zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove postupka odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 302/17 od 29.09.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotivnu P1 172/15 od 20.09.2016. godine u prvom stavu i u usvajajućem delu drugog stava izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovi kasacioni sud je ispitao pobijanu reviziju u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident se u reviziji poziva na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP učinjene u drugostepenom postupku, ali ne ukazuje o kojim povredama se konkretno radi.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene na osnovu Sporazuma o preuzimanju radnika od 01.09.1999. godine zaključenog između OŠ „VV“ u ... i tužene, uz njenu saglasnost, za obavljanje poslova sekretara. Na ovim poslovima radila je sve do 2007. godine kada je raspoređena na poslove administrativnog radnika sa 100% radnog vremena sve do školske 2010-2011 godine kada je direktor rasporedio na poslove u nastavi koje je obavljala uporedo sa administrativnim poslovima sve do školske 2013. godine. Na osnovu rešenja tužene od 20.01.2014. godine tužilja je bila raspoređena na poslove administrativnog radnika sa 50% radnog vremena i poslove nastavnika razredne nastave sa 50% radnog vremena. Rešenjem tužene od 18.09.2014. godine tužilji su određeni koeficijenti za radna mesta na kojima je raspoređena i to za obavljanje poslova administrativnog radnika sa 50% punog radnog vremena koeficijent 8,62 a za obavljanje poslova nastavnika razredne nastave sa 50% punog radnog vremena koeficijent 14,88. Osporenim rešenjem tužene broj ... od 10.09.2015. godine tužilji je kao zaposlenoj na radnom mestu administrativnog radnika smanjen procenat radnog vremena za 100% odnosno konstatovano je da je za njenim radom u potpunosti prestala potreba počev od 01.09.2015. godine. Tužilja je povodom ove odluke stavljena na listu tehnoloških viškova nenastavnog kadra sa 100%. Protiv ovog rešenja tužilja je izjavila žalbu dana 15.09.2015. godine, a dana 22.09.2015. godine podnela je i dopunu žalbe školskom odboru. Povodom žalbe od 15.09.2015. godine školski odbor tužene je na sednici dana 22.09.2015. godine doneo odluku u formi mišljenja, kojim se oglasio ne nadležnim za postupanje po izjavljenoj žalbi, dok u dopuni žalbe od 22.09.2015. godine nije ni odlučivao.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje.

Suprotno navodima revizije Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15) u odeljku koji uređuje prestanak potrebe za radom zaposlenih, propisuje kriterijume za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba sa punim ili nepunim radnim vremenom. Odredbom člana 34. taksativno su nabrojani kriterijumi od tačke 1. do tačke 7. dok je članom 35. propisano da se na osnovu ovih kriterijuma sačinjava rang lista prema redosledu bodova i da se za zaposlenog za čijim radom prestaje potreba utvrđuje zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

U konkretnom slučaju primena Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika prilikom proglašenja tužilje za tehnološki višak u potpunosti je izostala i to konkretno odredaba 34. do 36, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je rešenje tužene broj … od 01.09.2015. godine nezakonito.

Suprotno navodima revizije pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužilja ispoštovala proceduru propisanu odredbom člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako što je protiv osporenog rešenja blagovremeno izjavila žalbu školskom odboru, o kojoj je školski odbor odlučio tako što je doneo mišljenje kojim se oglašava nenadležnim za postupanje po izjavljenoj žalbi. Činjenica da je žalba preuranjena ne utiče na prava tužilje i zbog toga joj ne može biti uskraćeno pravo na delotvorni pravni lek kao što to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. To, kao što pravilno zaključuje drugostepeni sud, tužbu u ovoj parnici ne čini nedozvoljenom budući da zaposleni na osnovu člana 145. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ima pravo da pobija rešenje o prestanku radnog odnosa.

Odluka koju je doneo Školski odbor povodom žalbe tužilje – mišljenje nema karakter odluke koja se tužbom može pobijati u smilu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić