U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Koprić, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' DOO za trgovinu i eksport-import iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kozomara, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2859/17 od 16.03.2018. 2018. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2859/17 od 16.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 541/17 od 12.10.2017. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ..-17 od 24.01.2017. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koje je obavljao pre otkaza ugovora o radu ili na druge poslove odgovarajuće njegovoj stručnoj spremi iz ugovora o radu i radnim sposobnostima i da tužiocu naknadi troškove postupka u izosu od 70.500,00 dinara sa zateznom kamatom od 12.10.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2859/17 od 16.03.2018. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 541/17 od 12.10.2017. godine i odbijen zahtev za isplatu zatezne kamate za period od dana presuđenja do izvršnosti presude, na dosuđeni iznos naknade troškova postupka, dok je u ostalom delu žalba tuženog odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.04.2012. godine. Obavljao je poslove pomoćnika prodavca i prodavca nakon čega je raspoređen na radno mesto rukovodioca poslovne jedinice – prodavnice u ... . Radni odnos tužilac je zasnovao sa srednjom stručnom spremom (IV stepen stručne spreme), a u toku 2012. godine završio je visoku školu elektrotehnike računarstva. Stranke su 01.08.2015. godine zaključile aneks ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na radno mesto „rukovodilac PJ prodavnice“. U odredbi člana 2. aneksa konstatovano je da tužilac ima IV stepen stručne spreme – elektrotehničar i da obavlja poslove za koje je predviđen IV stepen stručne spreme, bez obzira na vrstu stručne spreme. U odredbi člana 7. aneksa regulisana je osnovna zarada tužioca u iznosu od 53.317,83 dinara. Rad tužioca na radnom mestu rukovodioca prodavnice u praksi podrazumeva sve poslove koji se tiču organizacije rada prodavnice, kao i obavljanje poslova prodavca. U vreme kada je tužilac raspoređen na radnom mestu rukovodioca PJ prodavnice, tuženi je u ... imao pet poslovnih jedinica – prodavnica i praksa je bila kod tuženog da se zaposleni u prodavnicama rotiraju nakon perioda od šest meseci. Tužilac je bio u dobrim poslovnim odnosima i dobroj saradnji sa rukovodiocem poslovne jedinice regionalnom menadžerkom VV, ali ne i sa drugim rukovodiocem generalnim menadžerom GG jer su postojali veliki problemi u njihovim odnosima. Dana 01.11.2016. godine izabrana je nova direktorica tuženog. Ista je saznala za problem između tužioca i menadžerke GG. Obavljena je medijacija ali je ista bila bezuspešna. Tužilac je 04.11.2016. godine podneo tužbu Višem sudu u Novom Sadu protiv ovde tuženog i protiv ranije zakonskog zastupnika tuženog radi zaštite od zlostavljanja na radu sa predlogom za izdavanje privremene mere zabrane približavanja GG (i DD) tužiocu, kao i zabrane pristupa u prostoru oko mesta rada tužioca. Nakon što je usledio prijem tužbe za zaštitu od zlostavljanja na radu direktorka je pozvala GG i DD na razgovor sa njima i usmenim putem je naložila da obustave sve kontakte sa tužiocem kako bi se izbeglo stvaranje daljih problema, a upućena je VV da kontaktira sa tužiocem. Tužiocu je 23.11.2016. godine od strane VV dostavljeno obaveštenje o izmeni ugovornih uslova rada odnosno premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada kao i zbog izmene novčanog iznosa osnovne zarade. Navedeno je da poslodavac tokom te godine otvara kol centar u ... i ima veliku potrebu za iskusnim i profesionalnim kadrovima – prodavcima sa višegodišnjim radnim iskustvom i savršenim poznavanjem proizvodnog asortimana poslodavca, a što tužilac poseduje. Takođe je naznačeno da je tužilac 04.11.2016. godine podneo tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu protiv poslodavca. Tužilac je pozvan da se izjasni o obaveštenju odnosno ponudi aneksa ugovora, a poučen je da u slučaju da odbije da zaključi aneks ugovora o radu poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu u skladu sa zakonskim odredbama. Aneks ugovora o radu broj ..-16 od 06.12.2016. godine dostavljen je tužiocu u kome je naznačeno da se tužilac premešta na drugo radno mesto zbog potreba procesa organizacije rada da ima IV stepen stručne spreme i po zanimanju elektrotehničar i da se raspoređuje na radno mesto konsultanta prodaje autbond za koje je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen III kao IV stepen stručne spreme, bez obzira na vrstu stručne spreme sa opisom poslova navedenim na osmoj strani sa zaradom od 30.441,65 dinara. Praktično, tužiocu je ponuđeno da bude premešten sa radnog mesta rukovodioca u prodavnici na radnom mestu konsultanta prodaje u kol centru. O toj ponudi tužilac se nije izjasnio niti je potpisao ponuđeni aneks ugovora o radu. Tužilac je nastavio u januaru 2017. godine da dolazi u prodavnicu gde je i radio direktorka mu je 16.01.2017. godine uputila zahtev za izjašnjenje na ponudu i zašto nije došao na posao na radnom mestu u kol centar već je nastavio da dolazi u PJ kao da obaveštenje o premeštaju nije dobio. Nakon toga tuženi je 24.01.2017. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su polazeći od odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu i člana 171. stav 1. tačka 1 do 5. istog zakona zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Nižestepeni sudovi zaključuju da je tužiocu učinjena nezakonita ponuda izmene ugovornih uslova rada. U ponudi zaključenja aneksa tuženi nije naveo opravdane razloge zbog kojih tužiocu nudi izmenu ugovorenih uslova rada niti su to novi poslovi na koje se premešta tužiilac. Tuženi nije postupio u svemu u sladu sa odredbom člana 172. Zakona o radu jer nije dao jasne i opravdane razloge za ponudu. Stoji činjenica da kada zaposleni ne prihvati aneks posle donošenja rešenja o otkazu može isticati postojanje uslova za nezakonitost aneksa kako u materijalnom tako i u formalnom smislu kako je predviđeno članom 172. stav 4. Zakona o radu. Zaposleni može tužbom i po prihvatanju aneksa tražiti njegov poništaj ali njegovu nezakontiost može isticati i tokom postupka u parnici radi poništaja rešenja o prestanku ugovora o radu u kom slučaju ne mora da zahteva poništaj spornog aneksa jer ga nije ni potpisao pa aneks nije ni zaključen. Tužiocu je učinjena ponuda za premeštaj na radno mesto za koje se zahteva i niži stepen stručne spreme od one koje poseduje tužilac. U ponudi se navodi da je otvoren kol centar da su potrebni iskusni i profesionalni kadrovi, a iz takve konstatacije sledi zaključak da bi tužilac trebalo da napreduje, a tužiocu je ponuđeno radno mesto za koje je predviđena pored iste i niža stručna sprema ali i manja zarada. Sve to je bilo degradirajuće za tužioca a i nezakonito. Zakonski zastupnik tuženog nije pokušao da razgovara sa tužiocem vezano za konfliktnu situaciju između njega i menadžera GG i nije razmotrio bilo koju drugu soluciju u kojoj bi tužilac ostao na radnom mestu u istom ili u drugom objektu ili na drugom ali odgovarajućem radnom mestu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. Navodi iz revizije nisu od posebnog značaja da bi isti mogli dovesti do drugačije odluke suda. Stoji činjenica da su organizacija rada u ingirencijama tuženog, a ne u ingirenciji sudova. Međutim, takođe je činjenica da zaposleni imaju određena statusna prava, a ta njihova prava štiti zakon koji ujedno i propisuje njihove obaveze. Prilikom promene njihovog statusa, a u cilju organizacije rada, poslodavac može da vrši određene izmene, ali mora voditi računa o stečenim pravima radnika i ukoliko dođe do izmene takvih prava (...statusni deo) to se mora učiniti u skladu sa zakonom, što u ovom slučaju tuženi nije učinio. Tuženi je ponudio novo radno mesto tužiocu (za koje je predviđena i niža stručna sprema), a za to radno mesto predviđena je i niža zarada. S druge strane u ponudi je konstatovano da se otvara kol centar i da su potrebni ljudi od iskustva, pa takva ponuda od tuženog tužiocu očigledno predstavlja degradaciju stečenog statusa, što sve nije u skladu sa Zakonom o radu i normama koje propisuju odnosno regulišu tu materiju. Stoga se ne mogu prihvatiti navodi iz revizije tuženog da su nižestepeni sudovi pogrešno tumačili odredbu člana 171. Zakona o radu.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić