U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz …, protiv tuženog Privrednog društva ... „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2170/14 od 20.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2170/14 od 20.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Aranđelovcu P1 3255/11 od 26.03.2012.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca broj 01-955 od 17.03.2009.godine kao nezakonito i obavezuje tuženi da tužioca vrati na radno mesto na kome se tužilac nalazio pre donošenja osporenog rešenja, a stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime parničnih troškova isplati iznos od 117.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 2170/14 od 20.10.2015. godine, ispravljenom rešenjem od 05.02.2016.godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu prvog stava izreke kojim je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, kao i u drugom stavu izreke, a stavom drugim izreke je ukinuta prvostepena presuda u delu prvog stava izreke kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na radno mesto na kome se nalazio pre donošenja osporenog rešenja i u tom delu je tužba tužioca odbačena kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na način propisan u članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. i stav 1. ZPP koje mogu biti predmet ispitivanja u postupku po reviziji. Drugostepeni sud je ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 02.02.2005.godine, na osnovu ugovora o radu od 28.07.2005.godine, raspoređen na radno mesto pomoćnik ..., a 15.07.2008.godine je na osnovu Aneksa ugovora o radu raspoređen na poslove pomoćnika ... tuženog i od istog datuma je i Aneks II ugovora o radu o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana. Osporenim rešenjem, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 28.07.2008.godine sa aneksima, jer ne ostvaruje rezultate rada, nema potrebna znanja i sposobnosti, te je svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza utvrđene odredbama člana 57. stav 1. tačka 1 i 3. Kolektivnog ugovora. Navedeno je da je generalni direktor tuženog 09.02.2009.godine pokrenuo postupak za utvrđivanje rezultata rada tužioca, zbog čega je obrazovana tročlana komisija koja je 23.02.2009.godine dostavila direktoru tuženog izveštaj o oceni rezultata rada tužioca. U svom izveštaju, komisija tuženog je zaključila da tužilac nije ostvario rezultate rada, odnosno da ne poseduje potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koje je raspoređen, zbog čega je tuženi pretrpeo štetu, a zbog njegovih propusta je došlo do poremećaja u poslovanju, pa je tužiocu stavljena na teret i povreda radne obaveze iz člana 58. stav 2. i 4. Kolektivnog ugovora. Tužilac se izjasnio na dostavljeno upozorenje od 09.03.2009. godine na postojanje otkaznih razloga.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu, uz obavezivanje tuženog da tužioca vrati na rad.

Prema odredbi člana 179. tačka 1. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, a prema tački 2. istog člana, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Otkazni razlog iz tačke 1. navedenog člana je posledica nedovoljnog rada, zalaganja ili neukosti zaposlenog i pre njegove primene je neophodno da poslodavac na pouzdan način utvrdi da predviđene rezultate rada zaposleni ne ostvaruje, te da mu da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti, sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka, što je u konkretnom slučaju izostalo. Neostavljanje roka za poboljšanje radnog učinka proizlazi iz činjenice da je obrazovana tročlana komisija 23.02.2009.godine dostavila izveštaj o oceni rezultata rada tužioca, a tuženi je 09.03.2009.godine sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem od 17.03.2009.godine. Nepoštovanje navedenih obaveza poslodavca povlači za sobom ništavost takvog otkaza sa ovog razloga, u skladu sa Konvencijom MORA broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom broj 166 kojom je propisano da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a ako radnik posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati. Kako je tuženi kao poslodavac propustio da tužiocu ostavi jedan određeni rok u kome bi tužilac imao šansu da poboljša radni učinak, da ponovo oceni da li je došlo do poboljšanja nakon isteka tog roka i da tek nakon te procedure oceni da li su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje tuženog nezakonito, a revizijski navodi kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Osim toga, povreda radne obaveze se identifikuje prema načinu, vremenu i mestu izvršenja. U postupku ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, ne može se utvrditi kada je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret. Kako osporeno rešenje ne sadrži bitne elemente za otkaz ugovora o radu, ono je i iz ovog razloga nezakonito zbog čega ga je valjalo poništiti i odrediti tužiočevo vraćanje na rad.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić